Strogi uslovi za pomoć bankama | Evropa | DW | 21.06.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Strogi uslovi za pomoć bankama

Ministri finansija Evrogrupe utvrdili su u Luksembugu načelne odredbe korišćenja stalnog fonda Evropske unije za pomoć bankama. Uslovi su vrlo strogi.

Države Evropske unije izvukle su važnu pouku iz krize: države prilikom spasavanja banaka mogu toliko finansijski da preteraju, da same moraju da mole za pomoć. To se desilo sa Irskom i Kiprom. Zato su šefovi država i vlada odlučili da osnuju bankarsku uniju. Za to će biti neophodan jedinstveni evropski nadzor, pravo banaka na insolventnost sa fondom za transakcije u koji banke uplaćuju, kao i evropska sigurnost uloga. Kada sve to bude postojalo, Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM) treba da pomogne bankama.

Francuski ministar finansija Pjer Moskovisi u Luksemburgu je rekao: „Francuska hoće da ide napred. To su osnovne stvari kako bi finansijsku krizu ostavili za nama, koja Evropu opterećuje od 2008.“ Francuska hoće brze promene, baš kao i Španija, koja priželjkuje što je moguće brže, podršku za nekoliko prezaduženih banaka.

Ministar finansija Nemačke Volfgang Šojble

Ministar finansija Nemačke Volfgang Šojble

Strah od odgovornosti bez kontrole

Ali tu počinju problemi. Nemački ministar finansija Volfgang Šojble ne vidi mogućnosti za brzu pomoć: „Možemo delovati samo u okvirima postojećih ugovora, dok god nemamo promenu ugovora. Nije reč o nekoj ograničenosti nemačke vlade, već mi izrađujemo ugovore precizno, i van njih nemamo mogućnosti za delovanje.“

Za Šojblea nema direktne dokapitalizacije banaka pomoću stalnog fonda EU sve dok ne budu postojali svi elementi bankarske unije. Iza toga stoji i strah stabilnih država da će u budućnosti morati od novca poreskih platiša sa spasavaju inostrane banke, verovatno bez ikakvog uticaja na poslovodstvo banaka.

Strogi uslovi

Zbog tih strahovanja ministri finansija su sada usvojili striktne uslove. ESM može da koristi samo mali deo od svojih 500 milijardi evra, naime 60 milijardi, za direktnu pomoć bankama. Osim toga, „pravilima će biti određen finansijski iznos zemlje koja je podnela zahtev za pomoć“, rekao je Jerun Dajselblum, šef evrogrupe. To znači, bez finansijske injekcije države u kojoj banka ima svoje sedište, nijedna banka neće doći do novca iz fonda ESM. Takođe bi u spasavanje prezaduženih banaka trebalo da učestvuju i njihovi veliki akcionari. Kritičari smatraju da ti uslovi idu toliko daleko, da je prvobitna ideja postala beskorisna. Nasuprot njima, pristalice tih uslova žele da se zaštite od odgovornosti, koja se, prema njima, može olako zahtevati.

I retroaktivno moguće

U međuvremenu neke države se nadaju da bi mogle da dobiju retroaktivno pomoć od ESM za spasavanje banaka. Ministar finansija Irske Majkl Nunan se žali da je Evropska centralna banka tada isključila učešće velikih akcionara, jer je to bilo uvreženo mišljenje. „Uvek smo govorili da je Irska poseban slučaj. Da su pravila ESM, koja se sada formulišu, važila pre dve godine, kada smo dokapitalizovali banke, ESM bi učestvovao u pomoći. To je naš argument za retroaktivno korišćenje fonda.“

Predsednik Kipra Nikos Anastazijades

Predsednik Kipra Nikos Anastazijades

Šojble se ne slaže s tim: „Ne verujemo da imamo veliki prostor za manevrisanje. Kapacitet ESM je ograničen.“

Ipak, ministri finansija nisu isključili mogućnost retraoaktivne pomoći. O tome će se ubuduće odlučivati od slučaja do slučaja.

Predsednik Kipra odbijen

Pokušaj predsednika Kipra Nikosa Anastazijadisa da olakša uslove programa pomoći, naišao je na odbijanje. U jednom pismu on se žalio na oštre uslove i snažnu recesiju u zemlji. Krajem marta evrozona, ECB i MMF su odobrili paket pomoći za Kipar. Kao protivuslugu, Kipar je morao da se obaveže na drastične reforme i mere štednje.

Austrijska ministarka finansija Marija Fekter nazvala je ironično Anastazijadesovu izjavu „hrabrom“ i podsetila ga da je ugovor „koji je usvojen prošao kroz nacionalne parlamente, ali i kroz parlament Kipra“: „Sada dovesti u pitanje takav ugovor, je, rekla bih, veoma hrabro. To se može činiti, ako imate bolje rešenje. A ja ga ne poznajem.“

Evropski komesar za monetarna pitanja Oli Ren jasno je rekao: „Dogovorili smo se oko programa pomoći Kipru. I na tome ćemo raditi.“

Čini se da su te reči delovale na Kipar. Posle toga je kiparska vlada pristala da usvoji program pomoći.

Autori: Kristof Haselbah / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković