Stroge sankcije i istrajnost | Politika | DW | 18.03.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Stroge sankcije i istrajnost

Sjedinjene Države i Evropska unija uvode političke sankcije protiv uticajnih Rusa. Da bi se Putin zaustavio, Zapad mora da se odluči na još strožije mere, smatra Ingo Mantojfel.

Komentar: Ingo Mantojfel

Kao reakciju na protivpravno održavanje referenduma na Krimu, SAD i Evropska unija blokirale su račune i uvele zabranu putovanja za pojedine političare u Rusiji, na Krimu i u Ukrajini. Oni su optuženi da igraju značajnu ulogu u politici Moskve kojom je Krim agresivno i protivno međunarodnom pravu odvojen od Ukrajine.

Sasvim je jasno da su te sankcije simbolične. One su krajnji pokušaj Zapada da promeni kurs Rusije i da je prinudi na politički i diplomatski dijalog sa vlastima u Kijevu. Međutim, Putinova izjava kojom priznaje Krim kao nezavisnu državu, pokazuje da Kremlj nastavlja svoju dosadašnju politiku. Sledeći stupanj eskalacije bio bi formalno pripajanje Krima u Rusku federaciju. Time bi aneksija iz ruske perspektive bila okončana.

Protiv međunarodnih sporazuma

Tada Zapadu ne bi preostalo ništa drugo sem da se Putinovoj politici suprotstavi strožijim političkim i privrednim sankcijama. Naravno da bi Sjedinjene države i Evropska unija trebalo da imaju dovoljno osećaja za realnost i da ne očekuju brzu promenu ruske politike. Ali jednostavno prihvatanje tog akta kršenja međunarodnog prava, bio bi teški nemar. Rusija nije samo pogazila ustav Ukrajine, već i prekršila nekoliko ključnih međunarodnih sporazuma, kojima se reguliše mirnodopski poredak u Evropi. Ako bi to ostalo bez posledica, usledila bi nova iskušenja: Transnistrija, Abhazija, Južna Osetija ili čak Belorusija bi mogli da budu sledeći ciljevi ruske ekspanzije.

Da, u poslednjih 20 do 25 godina evropska politika prema Rusiji nije se uvek odlikovala suptilnošću i oštroumnošću. Ali to ne sme da dovede do toga da Rusija, potezom koji je zapravo ratni čin, zaposedne deo susedne države i pripoji ga, čak i ako mnogo tamošnjih ljudi to žele. Ako se tako lakomisleno dovode u pitanje granice i državni integritet, otvora se Pandorina kutija. Čak i u samoj Rusiji.

Posledice za celu Evropu

Zbog toga ključno pitanje više nije sam Krim, koga se Rusija neće brzo odreći. To je realnost. Čak se ne radi ni o (istočnoj) Ukrajini. Radi se o daleko većem pitanju. Radi se o celokupnom mirnodopskom poretku u Evropi, a Evropljani to moraju da cene malo više nego poskupljenje računa za gas.

Karte koje Evropljani i Amerikanci imaju u rukama, uopšte nisu tako loše kao što mnogi misle. Mnogo toga ukazuje na to da predsednik Putin nema konačni plan. Možda se nadao da će Zapad propustiti da reaguje na ovu agresivnu politiku i kršenje međunarodnog prava u haosu Ukrajine posle Janukoviča. Verovatno je računao da će biti manje kritika sa Zapada. Možda još uvek veruje da će političko ogorčenje uminuti ili da se Zapad neće usuditi da uvede strožije sankcije. Na kraju krajeva, u ruskom javnom mnjenju već godinama vlada lažno ubeđenje da je Zapad zavistan od ruskih isporuka gasa.

Aduti iz rukava

Ali ako Zapad sada krene doslednim kursom ka međunarodnoj izolaciji, u Moskvi će se to osetiti, jer čak ni Kina ne podržava Kremlj u agresivnoj politici prema Ukrajini. Kremlj je pridobio samo podršku Asadovog režima u Siriji i međunarodno izolovane Severne Koreje. Isključivanje iz Grupe 8 u Rusiji bi bilo shvaćeno ozbiljno, isto kao i povećanje već dogovorenih zabrana putovanja i blokada računa.

Osim toga, ruska privreda se trenutno nalazi u fazi stagnacije. Gubljenje vrednosti rublje već smanjuje unutrašnju potrošnju i time i smanjenje blagostanja za Ruse. Pad trgovine sa Evropom ionako je neizbežan. Ograničenja na izvoz energenata za Rusiju predstavljalo bi lagano samoubistvo, isto kao i najavljena prodaja ruskih deviznih rezervi. Ciljane privredne sankcije Zapada, u Rusiji bi ostavile značajne posledice. Ostaje nada da do toga neće doći. Ali na Putinovu trenutnu politiku Zapad ne može da reaguje drugačije nego čvrstinom i istrajnošću.