1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Stroga pravila evropskog puta

Evropska unija je stroga, ali korektna kada je u pitanju napredak zemalja zapadnog Balkana ka EU. Iz Brisela poručuju da je kvalitet važniji brzine i da je fokusiranje na posao najbolji je način da se napreduje.

Zapadni Balkan ima svoje mesto, ali mora da ispuni uslove

Zapadni Balkan ima svoje mesto, ali mora da ispuni uslove

Ispunjenost uslova potrebnih za pristupanje Evropskoj uniji procenjuje se rigorozno, ali kada se postigne uspeh, on će biti priznat i označiće napredak ka članstvu. Zato je neophodno da zemlje u procesu evrointegracija pokažu konkretne rezultate, izjavio je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, posle razgovora sa crnogorskim premijerom Lukšićem.

„Crna Gora je na dobrom putu, a sledeći koraci zavise od njenih dostignuća. Mi uvek primenjujemo stroga uslovljavanja. Ali kada zemlja pokaže rezultate to ćemo prihvatiti pozitivno i krenuti napred. Strogost i fer pristup mogu da idu zajedno“, rekao je Barozo.

Istovremeno, predsednik Saveta EU Herman van Rompej naglasio je važnost saradnje i dobrosusedskih odnosa na Zapadnom Balkanu: „Evrointegracije ne mogu da budu zamena za regionalnu saradnju i dobrosusedske odnose“, rekao je Van Rompej.

Crna Gora ne može sve za nekoliko meseci

Crna Gora će, prema rečima premijera Igora Lukšića, učiniti sve što može da zasluži početak pregovora o pristupanju sa EU. Na osnovu preporuka Evropske komisije, vlada u Podgorici usvojila je i akcioni plan za sprovođenje neophodnih reformi. Brisel je posebno ukazao na izazove u oblastima vladavine prava, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, zatim na slobodu medija, izborni zakon u Crnoj Gori, kao i na situaciju sa raseljenim osobama.

Igor Luksić

Igor Luksić

Lukšić kaže da je Crnoj Gori više od samog datuma za početak pregovora bitno da kvalitetno ispuni sve zacrtane uslove: „Sledećih četiri do pet meseci dovoljni su da Vlada pokaže odgovornost, posvećenost i volju da se posveti svakom od sedam zahteva. Na tome već radimo, a misije EK će to i dokazati“, rekao je Lukšić i priznao:

„Očigledno je da ne možemo da rešimo sve probleme za to vreme. Biće potrebne godine da se reši pitanje raseljenih lica, isto kao što ni jedna zemlja ne može da kaže da je potpuno iskorenila korupciju i organizovani kriminal, ali mislim da, u narednim mesecima možemo da dokažemo odgovornost, predanost i volju u tretiranju svih naznačenih oblasti.“

Evropska komisija bi u oktobru trebalo da izađe sa izveštajem o napretku zemalja u procesu evrointegracija, što bi Crnoj Gori moglo da donese i vremensku odrednicu početka pregovora sa EU.

Podrška, a ne sankcije za formiranje vlade u BiH

Osman Topčagić (levo) sa bivšim visokim predstavnikom u BiH miroslavom Lajčakom

Osman Topčagić (levo) sa bivšim visokim predstavnikom u BiH miroslavom Lajčakom

I dok u ovom trenutku sledeći korak za Crnu Goru predstavlja početak pristupnih pregovora, za Srbiju status zemlje kandidata, a za Hrvatsku potpisivanje pristupnog ugovora sa EU, BiH, da bi načinila svoj korak na evropskom putu, mora prvo da formira institucije vlasti.

Brisel je, od izbora u oktobru, u više navrata pozivao na što hitnije formiranje Vlade, što je preduslov za pokretanje reformi i podnošenje zahteva za kandidaturu BiH. „Mislim da uprkos svim problemima kojima se EU trenutno bavi postoji pozitivno raspoloženje za podršku BiH, ali prvenstveno kada formira organe vlasti i sama učini početne korake“, kaže za Dojče vele Osman Topčagić, ambasador BiH pri EU.

Članice EU bi u tokom ovog meseca trebalo da se saglase oko mera za pojačano evropsko prisustvo u BiH i ubrzanje evrointegracja zemlje. Iako su se mogle čuti najave o mogućim sankcijama koje bi EU mogla da nametne onim političarima u BiH koji namerno blokiraju napredak zemlje, u pitanju nisu sankcije koje se odnose na ubrzanje formiranja vlade u BiH, izjavio je za Dojče vele, šef švedske diplomatije Karl Bilt:

„Ne vidim mogućnost uvođenja sankcija u ovom polju. Dovoljne sankcije su već to što BiH zaostaje za drugim državama, to smo videli kada su u pitanju bile vize, a sve zbog nemogućnosti političara da se odluče. Kada je pak u pitanju kršenje Dejtonskog sporazuma, to je posebna priča.“

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 04.03.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/R6Cw
  • Datum 04.03.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/R6Cw