Stres na poslu opasan po zdravlje | Mozaik | DW | 12.06.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Stres na poslu opasan po zdravlje

Broj radnika na bolovanju u Nemačkoj najveći je u poslednjih 15 godina. U proseku 3,6 odsto zaposlenih ima otvoreno bolovanje. Broj psihičkih oboljenja u znatnom je porastu.

„Jednostavno ne mogu više da uradim sve što se od mene zahteva. Kada sednem i pogledam brdo obaveza koje me čekaju, muka mi je.“ Tako glasi drastični poziv u pomoć jedne čitateljke ostavljen na portalu „stressforum.net“. Jedan drugi zaposleni svoje stanje opisuje ovako: „Imam jaku glavobolju i uopšte ne mogu da se smirim.“

Žalbe poput ove u Nemačkoj su pre pravilo, nego izuzetak. Razna naučna istraživanja pokazuju da pritisak pod kojim su poslednjih godina zaposleni na radnom mestu, drastično raste. Prema podacima Saveza sindikata Nemačke, u martu 2012. više od 50 odsto zaposlenih bilo je primorano da radi pod pritiskom, a 63 procenta kaže da godinama ima sve veći obim obaveza u okviru istog radnog vremena.

Obratiti pažnju na prve predznake preopterećenja

Kristine Rihter, saradnica „Nemačke mreže za podsticanje zdravstvene zaštite na radnom mestu“ procenjuje da se pojava psihičkih i psihosomatskih oboljenja od 70-ih godina desetrostuko povećala. Ona savetuje zaposlenima da obrate pažnju na prve predznake oboljenja: „Ukoliko duže vreme patite od nesanice, misli vam kruže oko jednog te istog problema i ako se sve više povlačite iz društvenog života, trebalo bi da pod hitno potražite lekara.“

Socijalni radnici kao i zaposleni u zdravstvenoj zaštiti su pod najvećim riziko, kaže Rihterova: „Ti radnici su, pored psihičkog stresa, izloženi i fizičkim opterećenjima. Lekarima je u svemu tome mnogo lakše nego osoblju za negu bolesnika, koje nema ovlašćenje za donošenja odluka.“

Prema statistici nemačkog Ministarstva rada i socijalnog staranja, žene češće oboljevaju nego muškarci. Godine 2010. duplo više žena prijavljeno je kao nesposobno za rad zbog psihičkog opterećenja nego u 2000. godini.

Ekonomski gubitak

Kako navodi „Desease Management“ Tehničkog univerziteta u Minhenu, oboleli radnici godišnje uzrokuju ekonomski gubitak za nemačka preduzeća u visini od osam do dvadeset milijardi evra.

Ta saznanja nisu novost. Pre dve godine u Edinburgu je 18 evropskih zemalja potpisalo Deklaraciju za zaštitu psihičkog zdravstvenog stanja kod zaposlenih. Ipak, nemačka preduzeća sporo uviđaju prednosti u sprovođenju tih preventivnih mera, kaže Rihterova.

„Svaki evro investiran u zdravstvenu zaštitu saradnika, doneće više nego dvostruku dobit. Dakle, zaista je u prednosti onaj ko svojim saradnicima može nešto da ponudi.“

Potrebno zakonsko rešenje

Nemački sindikat „IG Metall“ zahteva bolje zakonsko rešenje kada je reč o zaštiti na radu. Trebalo bi, na primer, ograničiti rad koji „ide u nedogled“. Radi se o tome da nemački radnici imaju mnogo prekovremenih sati.

„Članovi sindikalnih veća trebalo bi da budu obučeni da prepoznaju opasnost od psihičkog stresa koja preti zaposlenim da bi mgli na vreme preventivno da deluju. Osim toga, zahtevamo da se donese zakonsko rešenje po tom pitanju“ , kaže Hans-Jirgen-Urban, član Upravnog odbora „IG Metall“ koji se zalaže za pokretanje opsežne inicijative protiv previše stresa na radnom mestu.

Kristine Rihter, međutim, priznaje da bi bilo teško realizovati takvo zakonsko rešenje. Spomenuta mreža za podsticanje zdravstvene zaštite, svake godine dodeljuje priznanje određenim preduzećima, koja se zalažu za zdravstvenu zaštitu zaposlenih. Nemački koncern „Henkel“ više puta je dobio to priznanje koje nosi naziv „Move Europe Partner Excellence“.

Pored toga Rihterova savetuje menadžmentima preduzeća da obrate pažnju na zdravstveno stanje svojih radnika te da im omoguće pauze kao i da izbegavaju da ih kontaktiraju posle 20 časova kako bi im ostalo vremena za odmor i porodični život.

Autori: Klaudija Henen / Ida Bauerfajnd-Merdan
Odgovorni urednik: Ivan Đerković