Strazbur: Sud u ime ljudi

Evropski savet je prva institucija u Evropi koja je prevazišla okvir jedne zemlje. Na evropski pijedestal visoko je podignuta tema ljudskih prava. Evropski savet od samog početka želeo je da funkcioniše bolje nego Ujedinjene nacije, koje su krajem 1948 objavile Povelju o ljudskim pravima, važan, ali isto tako neobavezujući dokument. Godine 1953, Savet je doneo je Evropsku konvenciju o ljudskim pravima. Oformljena je komisija koja je budno motrila da li se ta povelja poštuje.

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu osnovan je 1959. i nezavisan je od nacionalnih sudova. Građani-pojedinci, koji nisu mogli da ostvare svoja prava na nacionalnom nivou, mogli su da tuže državu pred ovim sudom.

Sud u Strazburu može da donese odluku o odšteti žrtvama, što u najmanju ruku funkcioniše teoretski, jer je u praksi nekoliko evropskih vlada ignorisalo presude iz Strazbura. Tu činjenicu organizacije za ljudska prava rado koriste kao povod da kritikuju sud u Strazburu.

Broj tužbi se uvećava

Ipak, da Evropski sud za ljudska prava ima uspeha vidi se i po broju tužbi koje se tokom godina rapidno povećavaju. Do 1998 doneto je 837, a u septembru 2008. izrečena je presuda pod brojem 10.000. Poslednjih godina došlo je do zastoja u obradi predmeta u sudu, zbog čega su pojednostavljeni neki postupci do početka procesa. Najvažnija novina jeste da sada pojedinci više ne moraju da se obraćaju Evropskoj komisiji za ljudska prava, već mogu da direktno dostave tužbu sudu.

Koliko je Evropski sud za ljudska prava važan, pokazuje se i prilikom prijema novih zemalja u Evropsku uniju. EU prvo indirektno o tome pita sudije u Strazburu da ocene zemlju kandidata. Samo ako oni daju zeleno svetlo, Brisel proglašava zemlju za zvaničnog kandidata i preuzima konkretne pregovore.