Strateški dijalog - po drugi put

Ministar finansija Henri Polson i zamenica premijera Vu Ji pohvali su važnost novih rasprava na visokom nivou. Ali, mršavi znaci uspeha ostavljaju

kritičarima odrešene ruke da nastave da traže da se Peking kazni zbog onoga što vide kao nepošteno kinesko trgovačko ponašanje koje je popelo američki manjak u razmeni na rekordne visine i koštalo SAD više od tri miliona radnih mesta.

U nadi da će sprečiti kaznene zakone, zamenica kineskog premijera Vu Ji i članovi njenog tima - najveće kineske delegacije visokog nivoa koja je ikad posetila SAD - sastali su se iza zatvorenih vrata sa vrhunskim predstavnicima Kongresa, posle završetka razgovora sa timom vlade predsednika Buša.

Predsednik komiteta za poreze Čarls Rangel je izjavio novinarima da su Kinezi rekli ameičkim zakonodavcima da im je potrebno više vremena da sprovedu reforme kao što je izmena valutnog sistema. Komitet, rekao je on, planira da iznese svoje zakonske predloge koji bi, ako budu uvaženi, nametnuli teške kazne na uvoz iz Kine, zbog, kako kritičari kažu nepoštene kineske prakse.

S tim u vezi zamenica Kineskog premijera je na konferenciji za štampu rekla:„Za dalji razvoj ekonomskih odnosa izmedju SAD i Kine potrebano je više hrabrosti, inteligencije i sposobnosti za kreatvni rad.Nasuport tome, pretnja embargom je kontraproduktivna.“

Dve delegacije su u Vašingtionu učestvovale na drugoj rundi takozvanog Strateškog ekonomskog dijaloga. Prva je održana prošlog decembra u Pekingu. Dijalog će se voditi dva puta godišnje o ekonomskim napetostima izmedju prve i četvrte ekonomske sile sveta pod teretom američkog trgoviskog manjka sa Kinom koji je prošle godine izneo 232,5 milijade dolara.

Kineski ministar trgovine Bo Ksilai ovako je opisao sitauciju:"Trgovinski odnosi izmedju Kine i SAD su se proteklih godine brzo razvijali.kada je pitanju jedan tako ogroman trgovniski volumen normalno je da se pojave i sukobi.Na žalost nesporazume je teško izbeći.Ovaj strateški dijalog je dobra prilika da se razgovara o ovi mprobleima i da se razmen informacije.Mnogi nesporazumi do kojih je dolazilo su psoledica loše komunikacije.Razmena infroamcija nije uvek bila valjana i potpuna a ni siitematična.Zbog toga mi veoma cenimo ovu mogućnost za razgvore."

Dve zemlje su složile da se više nego udvostuči broj dnevnih putničkih letova izmedju SAD i Kine do 2012. godine - sa 10 na 23. Kargo letovi će takodje biti povećani. Ipak, ovi dobici su daleko ispod onoga čemu se Bušova admnistracija nadala da će postići. U oblasti finansijskih usluga, Kina se složila da potpiše proširenje poslovnih mogućnosti za američke finansijske kompanije, ali ne i da

ukine ograničenje visine stranog vlasničkog udela u kineskim bankama i osiguravajućim društvima, što bi američke firme želele.Postignut je i sporazum o bližoj saradnji u većem korišćenju tehnologije za zaštitu životne sredine, ali nema saopštenja da će Kina smanjiti carine na uvoz američkih energetskih i zaštinih proizvoda. To saopštenje se očekivalo.

Najzad, Kina je odbila ključni američki zahtev da ubrza povećanje vrednosti juana, za koji američki proizvodjači kažu da je veštački podcenjen za čak 40 proceneta, što kineskoj robi daje nepoštenu konkurentsku prednost.

Američki ministar finansija Henri Paulson je od kineza zatržaio veću fleksibilnost juana."Mislim da će pravi test za juan biti kada se uvede više fleksibilnosti ,i to svakodnevno na duže vreme."

Peking je branio svoju politiku valutnog kursa tvrdnjom da bi naglo puštanje juana da mu tržište odredjuje vrednost dovelo do kraha finansijskog sistema zemlje i nanelo štetu ekonomiji u ovoj fazi njenog razvoja.