Stranci u medijima - došljaci

Kakve su mogućnosti da se migracija kao tema drukčije, možda i nanovo, definiše u nemačkim medijima? – pitanje je o kome se razgovaralo na konferenciji „Program za sve“ održanoj 11. septembra u našoj medijskoj kući. U okviru konferencije otvoreno je više radnih stolova i održano više diskusija.

S reči na dela!

„Sećate li se Bili Moa i Vika Torijanija? Oni spadaju u prve migrante na nemačkoj televiziji“: kratak film prikazan na otvaranju konferencije govori o uspesima nemačkih televizijskih voditelja stranog porekla. Dakle, raznovrsnost - postoji. Ali, to ni izdaleka nije dovoljno, kaže glumica i voditeljka Kerol Kempbel: „Okrugli stolovi, panel-diskusije, na sve strane diskusije!... A ja se nadam da će neko nešto od toga jednom sprovesti i u delo. Kada upalim televizor, čini mi se da ne vidim dovoljno onoga što kod svih drugih gledam stalno. Sve ovo jeste konstruktivno, ali izgleda da to nema ko da odgovorno pokrene u pravom smeru“.

Zasad prednjači WDR

Razne medijske kuće imaju u svojim programima i emisije za sugrađane stranog porekla, baš kao što se i nastoji da takvi ljudi i sami postanu medijski stvaraoci. Na radioteleviziji WDR od 2003. postoji opunomoćenik za integraciju – Gualtjero Cambonini. On je, pre desetak godina, bio saosnivač radija „Funkhaus Evropa“, koji zovu još i integracionim radiom WDR-a. „Možda to zvuči pomalo čudno. Svaki program je pre svega informativni program. Ali, naš specijalan fokus jeste život ljudi sa različitim kulturnim korenima na području emitovanja našeg programa. U Funkhausu Evropa, takvi ljudi češće imaju reč nego na drugim radio ili TV-stanicama“, kaže Cambonini.

Stranci najčešće u ulozi - došljaka

Ova stanica preko dana emituje program na nemačkom, a uveče i na 17 drugih jezika, uz muziku iz čitavog sveta. No, i u ostalim programima situacija se menja, primećuje Jona Tajhman, šef Funkhausa Evropa: „Kada gledate te programe, jasno je da u njima doseljenici još nisu zastupljeni u meri u kojoj su to u društvu. A tačna je i primedba da su često prikazani baš u ulozi došljaka, a ne kao poreski obveznici, roditelji, potrošači. Na tome još treba da se radi.“

Slično je bilo i sa „ženskim pitanjem“ pre nekoliko decenija. Žene kao donosioci odluka – i to je bilo nešto na šta je društvo tek moralo da se navikava.