1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Strahovi od proširenja EU bili su neopravdani

Bilo je to najveće proširenje u istoriji EU. Pre tačno deset godina Evropskoj uniji je pristupilo deset novih članica. Veselje veliko, baš kao i očekivanja stanovništva. Ali firme u starim članicama bile su sumnjičave.

Vatromet, šarenilo i mnoštvo evropskih zastava krasili su 1. maja 2004. godine glavne gradove deset novih članica Evropske unije. Novajlije su u Briselu najsrdačnije pozdravljali. Oduševljenja, međutim, nije bilo među preduzetnicima u starim članicama Unije. Oni su na proširenje na istok gledali sa pomešanim osećanjima: veće tržište znači i više potencijalnih kupaca, ali i veću konkurenciju. Naročito su firme u Nemačkoj bile sumnjičave.

Prof. Dr. Michael Grömling

Mihael Gremling

„Nemačka preduzeća brinule su tri stvari: prvo, jača konkurencija istočnoevropskih firmi kroz plasman njihovih proizvoda u Nemačkoj, a bojala su se i jače konkurencije i pritiska racionalizacije kroz firme koje će doći u Nemačku i tu ostvarivati svoje usluge“, kaže za Dojče vele Mihael Gremling sa Instituta nemačke privrede iz Kelna.

Osim toga, u nekim starim članicama Evropske unije strahovali su da će zbog razlika u ekonomskom razvoju i visoke nezaposlenosti u novim članicama doći do velikog talasa useljavanja. Osnova za takvo razmišljanje bila je činjenica da je prosečni bruto dohodak po glavi stanovnika u novim članicama 2003. iznosio oko polovinu prosečnog dohotka u 15 starih članica Unije.

I Feliks Paklepa, direktor Saveza nemačkih građevinara, dobro se seća briga od pre deset godina. Početkom ovog milenijuma građevinarstvo u Nemačkoj nalazilo se u dugoj fazi recesije, „tako da je građevinska privredna grana generalno loše stajala“, kaže Paklepa. Zato je, po njegovim rečima, vladao veliki strah od konkurencije, koja je usluge mogla da ponudi mnogo jeftinije jer su i razlike u platama bile velike.

Iznenađujuća saznanja

Fortress Festung Europa Illustration Raimo Bergt EU-Osterweiterung Dossier

Ali, sve je dobro prošlo – bar bi se tako reklo iz današnje perspektive. U 2014. godini samo deset odsto upitanih preduzeća navelo da je proširenje Evropske unije na istok imalo jače posledice, pokazuju podaci iz aktuelnog istraživanja Instituta nemačkoge privrede u Kelnu. Od 2004. godine gotovo je udvostručen i uvoz robe iz novih članica i izvoz u nove članice, navodi se u istraživanju. Najviše je porastao nemački izvoz u Poljsku, dok je Mađarska izgubila na značaju. Najgora očekivanja nisu se ostvarila. „Razlog je između ostalog i to što se ispostavilo da je broj doseljenika bio manji nego što se očekivalo“, kaže Paklepa.

Ipak, određenih posledica je bilo. „Uočavamo da je konkurencija na nemačkom građevinskom tržištu postala oštrija. To pre svega zavisi od još uvek velikih razlika u platama, u socijalnim osiguranjima i satnicama, tako da razlike u troškovima iznose gotovo 18 -19 evra po satu“, kaže Paklepa. Prema propisima Evropske unije, radnici i firme mogu više meseci da ostanu u socijalnim sistemima svojih zemalja, iako rade u drugim članicama EU.

Doseljenici (sada) dobrodošli

Blago razočaranje doživeli su i optimisti, odnosno zagovornici proširenja Evropske unije na istok. Ni njihova očekivanja nisu se ostvarila. „Pitali smo tada preduzeća, da li očekuju veći rast u istočnoj Evropi. Preduzeća su tada bila oprezno optimistična“, kaže Gremling. Ali taj optimizam bio je prevelik.

Felix Pakleppa Hauptgeschäftsführer ZDB

Feliks Paklepa

Jedan od razloga jesu možda i zemlje na pragu industrijalizacije i zemlje u razvoju koje su u isto vreme beležile jak rast. „Ti pozitivni impulsi, koji su u početku bili više usmereni na istočnu Evropu, možda su se prelili i na druge zemlje“, smatra Gremling sa Instituta nemačke privrede. A ni nemačka građevinska preduzeća nisu imala veliku ekspanziju u zemlje srednje i istočne Evrope.

I dok je strah od talasa useljavanja pre deset godina još bio veliki, danas preduzeća i industrijski savezi to vide malo drugačije. „Demografski razvoj utiče na to da se danas blagonaklonije gleda na potencijal mogućih stručnih radnika iz istočne Evrope. Broj mladih ljudi u Nemačkoj koje možemo da pridobijemo za naša preduzeća opada, tako da su danas, više nego pre deset godina, radnici iz srednje i istočne Evrope izuzetno dobrodošli“, kaže Paklepa. Tako se vremena menjaju.

Autori: Rajna Brojer / Anto Janković
Odgovorna urednica: Dijana Roščić