1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

SAD

Strah se širi među useljenicima

Ilegalni useljenici, smatra Donald Tramp, moraju da budu prisilno vraćeni u zemlje odakle su došli. I iako mnogi američki gradovi pokušavaju da te ljude bez papira zaštite, njihove mogućnosti su ograničene.

U sedmici nakon što je Donald Tramp položio zakletvu za američkog predsednika, njujorško Ministarstvo obrazovanja uputilo je pismo svim porodicama koje tu žive. U njemu se naglašava da je pravo svakog deteta školskog uzrasta da pohađa školu u Njujorku, nezavisno od useljeničkog statusa. U pismu nije navedeno ko od njih ima važeću vizu, jer predstavnicima useljeničkih vlasti nije dozvoljen pristup bankama podataka, izuzev ukoliko nemaju posebno odobrenje.

Pismo je trebalo da umiri 1,2 miliona neregistrovanih useljenika u tom gradu i da im se tako pošalje poruka da Tramp ne može da uradi nešto tek tako, na svoju ruku. Pismo je međutim istovremeno pokazalo i nemoć njujorškog gradonačelnika, levičara Bila de Blazija da zaštiti te ljude.

„U ovom trenutku ne postoji zaštita. Svi smo u opasnosti“, kaže za DW useljenica iz meksika Judit Paez. „Grad može da se proglasi utočištem za izbeglice, ali sve ima svoje granice. Gradonačelnik ne može da uradi ništa ako savezni činovnici dođu u Njujork.“ Paezova se, zajedno sa mužem i sinom, 1994. ilegalno preselila u Njujork. U međuvremenu je dobila još dva sina – oni su rođenjem u SAD postali američki državljani. Paezova i njen suprug radili su ilegalno 23 godine – po restoranima i fabrikama. Ona danas ovako opisuje svoj status: „Za američke vlasti ja ne postojim!“

Zavrnuti dotok novca

Tramp je tzv. „gradovima utočištima“ (sanctuary cities) još kao predsednički kandidat objavio rat. To su gradovi i opštine poput Njujorka, koji odbacuju saradnju sa saveznim vlastima kada se radi o potrazi za ilegalnim useljenicima. Već tokom prvih nedelja na vlasti Tramp je potpisao dekret kako bi utrostručio broj predstavnika američke useljeničke službe ICE i prilagodio definiciju ilegalnih useljenika, tako da veći broj njih može da se deportuje. „Gradovima koji primaju ilegalne useljenike zavrnućemo dotok saveznog novca“, izjavio je tada bivši portparol Bele kuće Šon Spajser.

New York PK Bill de Blasio vor Trump Tower

Gradonačelnik Njujorka Bil de Blazio uveo je gradske legitimacije za sve stanovnike grada Njujorka

Godine 1989. tadašnji gradonačelnik Njujorka Ed Koh potpisao je ukaz po kojem ni njujorška policija, kao ni sudovi ne smeju da dostavljaju podatke Saveznoj policiji za pitanja imigracija (Federal Immigration Enforcement). Otada je svaki gradonačelnik Njujorka – bilo da se radi o demokrati ili republikancu – zastupao takvu poziciju. Gradonačelnik Majkl Blumberg zabranio je svim službenicima grada Njujorka, pa čak i policijskim službenicima, da pitaju ljude kakav im je useljenički status. Gradonačelnik Bil de Blazio otišao je čak korak dalje – on je uveo gradske legitimacije za sve stanovnike grada Njujorka.

Godine 2008. tadašnji američki predsednik Džordž V. Buš pokrenuo je program pod nazivom „Program za sigurne opštine“ (Secure Communities Program). Taj program je predviđao da gradovi i savezna policija, nakon hapšenja ljudi, njihove otiske prstiju šalju Službi za zaštitu domovine. Ona je naložila policajcima da te ljude zadrže do 48 sati, kako bi mogla da ih pokupi Savezna policija za imigraciona pitanja. Program je najpre proširen pod vlašću predsednika Baraka Obame, da bi 2014. bio okončan pod obrazloženjem da se previše ljudi hapsi zbog sitnih delikata. Tramp je međutim svojim dekretom ponovo stavio na snagu taj program.

Ukidanje sigurnih luka za useljenike

Njujorška policija redovno ispituje da li o uhapšenom licu postoji neki dosije u datoteci saveznih organa. Ona im međutim predaje samo one osobe koje su optužene za teška krivična dela. „Činimo sve što možemo kako bi zaštitili useljenike“, kaže Rozmari Beglin, portparolka gradske uprave za pitanja useljenika. „Ipak, mora nam biti jasno kakva su naša ovlašćenja“.

Ured za imigracije objavio je da je u prvih sto dana Trampove vladavine uhapšeno 41.000 ljudi. To je 38 odsto više nego u isto vreme prošle godine. U Njujorku je uhapšeno 156 „nekriminalnih“ useljenika i 531 migrant bez papira, prethodno kažnjavan. Svi pokušaji DW da razgovara s portparolom Ureda za imigraciju su odbijeni. Jednom novinaru lista „Njujorker“ jedan anonimni saradnik je rekao: „Neki rade šta hoće, gone one koje žele“.

„Vreme je za borbu“

Pre nekoliko sedmica Judit Paez je dobila poziv muškarca iz Nuarka u saveznoj državi Nju Džerzi. Ispričao joj je o svom nećaku. Čuo je da se Paezova zalaže za ljude kojima preti deportacija u okviru udruženja NSC (New Sanctuary Coalition) i upitao je da li ona može da pomogne njegovom nećaku. Njen odgovor je bio: „Vreme je za borbu!“

NSC štiti useljenike koji nemaju papire. Prilikom saslušavanja ili sudskih procesa oni organizuju veće grupe ljudi kako bi demonstrirali snažnu povezanost za zajednicom useljenika. „Prate ih rabini, ministri, sveštenici i drugi članovi opština. Sve je veoma napeto i košta mnogo živaca“, kaže portparol NSC Frank Barker. „Ti ljudi nikada ne znaju da li im je to poslednji dan u SAD“.

Barker je i sam u opasnosti da bude deportovan zbog kazne za uživanje droge. To je kazna „iz mračnih vremena“, kada je uzimao krek. Od 1975. živi u Njujorku, zajedno sa roditeljima i dve sestre. Već sedam godina se bori protiv deportacije na Sveti Kristofer i Nevis. Na tom minijaturnom ostrvu u Karipskom moru poslednji put je bio kada je imao samo šest meseci.

Frank Barker Porträt USA

Migrant Frank Barker već sedam godina strahuje od deportacije

Nesigurna vremena za useljenike

Spor između Trampovog Ministarstva pravosuđa i gradova koji pružaju zaštitu useljenicima dostigao je novu dimenziju u aprilu 2017. Ministarstvo je promenilo kriterijume za dobijanje stipendije „Edward Byrne Memorial Stipendium“ za dokvalifikaciju policajaca. U budućnosti stipendiju za doškolovavanje neće dobiti oni policajci koji ne izvršavaju naloge za hapšenje Ureda za imigraciju i koji njihovim službenicima uskraćuju pristup zatvorima. Njujorškoj policiji na taj način preti gubitak od četiri miliona dolara.

Portparolka gradske uprave Beglin nema razumevanja za tu meru. „Njujork je najobezbeđeniji grad u SAD i nema smisla da taj najveći cilj terorista ostane uskraćen kada je reč o bezbednosti. Spremni da se borimo za taj novac.“

Trampov dekret iz januara za mnoge gradove je bio razlog da izađu pred Ustavni sud. Jedan sud je dekret ocenio neustavnim. U avgustu je Čikago izašao pred sud zbog toga što mu je uskraćen novac iz Byrne Fonda. „Čikago neće dozvoliti da se njihovi policajci koriste u debati kao politički zalog“, izjavio je gradonačelnik Ram Emanuel. „A Čikago se nikad neće odreći svog statusa otvorenog grada.“

U SAD su nastupila nesigurna vremena za useljenike bez papira, svejedno gde oni žive. „Tramp je promenio sve“, kaže aktivista Barker. „On svakog stranca koji je osuđen za nešto, poput mene, želi da odstrani iz zemlje.“

Prisilno bi trebalo da budu vraćeni i migranti koji nisu počinili nikakav prekršaj. Ipak, Judit Paez odbila je našu ponudu da joj promenimo ime. „Ako ljudi koji me poznaju, vide da sam dozvolila da me intervjuišu pod svojim pravim imenom, onda će pomisliti da sam se izložila opasnosti. Ali vreme je da prestanemo da se bojimo.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android