1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Strah od povratnika

19. januar 2017.

Sve je veći pritisak na Tunis da pronađe rešenje za prihvat osoba osumnjičenih za terorizam. Tunišani, međutim, strahuju da bi njihov povratak mogao da destabilizuje zemlju.

https://p.dw.com/p/2VyOl
Tunesien Demonstration in Tunis
Foto: Reuters/Z. Souissi

Zahtevi stanovništva Tunisa da se ne dozvoli povratak u zemlju osumnjičenima za terorizam, bili su glasni i pre terorističkog napada u Berlinu. Mnogi od tih osumnjičenih, koji su od 2011. napustili Tunis kako bi se borili na strani Al Kaide, „Islamske države“ ili drugih esktremističkih grupa, sada se vraćaju u svoju zemlju. Vlada Tunisa govori o skoro 3.000 osoba, uglavnom mladih muškaraca, čija su im imena poznata. Oko 800 njih, do danas se vratilo u Tunis. Neki od njih bili su u zatvoru, drugi u kućnom pritvoru. Ujedinjene nacije procenjuju da je broj državljana Tunisa koji se bore u Siriji i Iraku, znatno veći. 

„To više nisu Tunišani, oni su se priključili drugoj državi – ’Islamskoj državi’ ili Al Kaidi“, negoduje jedna građanka na demonstracijama u Tunisu. Zato bi, smatra ona, Tunis tim borcima trebalo da oduzme državljanstvo i ne primi ih nazad: „Gde su počinili zločine? U Siriji.“ Zato bi tamo trebalo da budu izvedeni pred sud ili, još bolje, da budu pogubljeni, smatra jedan drugi demonstrant. 

Loše pripremljeni za povratnike?

Tunesien Verfassung
Mehrezia Labidi (Enahda): Da li smo spremni?Foto: DW/S. Mersch

Pravno gledano, situacija je zapravo jasna, jer novi ustav iz 2014. godine zabranjuje oduzimanje državljanstva građanima Tunisa. Ipak, taj zahtev se ovih dana sve glasnije može čuti i u vladinim krugovima, pre svega u redovima konzervativne narodne stranke „Zov Tunisa“ (Nidaa Tounes). Međutim, koalicioni partner Enahda se ne slaže. Umereni islamisti se, pored krivičnog gonjenja, zalažu i za mere koje podrazumevaju deradikalizaciju tih osoba i njihovo ponovno uključivanje u društvo. Sada ne treba gubiti vreme, upozorava Mehrezia Labidi iz stranke Enahda. „Bolje bi bilo razgovarati o tome da li smo spremni. Kako ih možemo identifikovati? Kako se odnositi prema krivcima? Koja pravna sredstva imamo na raspolaganju da oni budu kažnjeni?“

Tunis od 2015. godine ima novi zakon za borbu protiv terorizma, koji službama daje široka ovlašćenja za krivično gonjenje. Međutim, one još uvek nisu spremne za povratak hiljada radikalnih islamista, kritikuje opozicija. Ne radi se samo o povratnicima, kaže poslanik Levice Zied Lakhdar. „Fenomen je znatno veći. Ovde još ima ćelija, propovednika koji regrutuju mlade ljude, finansijskih struktura i organizacija. To stvari čini opasnima.“ Jasnu strategiju kako srednjoročno neutralisati ekstremiste, vlada još uvek nema.

Predsednik obećava Nemačkoj saradnju

Deutschland LKW nach dem Anschlag am Breitscheidplatz in Berlin
U terorističkom napadu koji je 19.12.2016. u Berlinu izveo Tunešanin Anis Amri, poginulo je 12 ljudi, a više od 50 je povređenoFoto: Reuters/H. Hanschke

Pored gorućeg problema sa povratkom ekstremista, Tunis je nakon napada u Berlinu pod sve većim pritiskom Nemačke – ne samo kada je reč o onima koji predstavljaju opasnost za državu, poput atentatora Anisa Amrija, već i generalno, zbog prihvata onih čiji je zahtev za azil odbijen. Nakon predloga da se zemljama koje odbijaju saradnju uskrati razvojna pomoć ukoliko ne ubrzaju proceduru prihvata povratnika, predsednik Tunisa Bedži Kaid Esebsi odmah je zagarantovao da će država preuzeti odgovornost. „Ni jednu zemlju ne možemo da primoramo da zadrži Tunišane čiji boravak nije legalan“, rekao je predsednik za agenciju AFP. „Ali najpre moramo da utvrdimo da se zaista radi o Tunišanima.“

Bez obzira na to da li se radi o teroristima povratnicima ili onima čiji je zahtev za azil odbijen, političari u Tunisu se slažu da je dogovor dve države jedino pravo rešenje. Jer, bez podrške Nemačke i Evropske unije, demokratska zemlja koja je u procesu obnove nije u stanju sama da se izbori sa problemom. Nekontrolisan povratak hiljada potencijalno opasnih ekstremista, srednjoročno bi opet mogao da bude veliki problem i za Evropu.