"Strah od kosovskog efekta" i ostale teme uoci vikenda

«Strah od kosovskog efekta» naslov je članka koji je objavio današnji «Zidojče cajtung» a sa podnaslovom: «U Bosni su tri etničke grupe gotovo podjednako podeljene kao kada je počinjao rat 1992»: tu piše:

«Posle 12 godina međunarodnog protektorata, polemike i provokacije dovode u sumnju konsolidaciju države na temelju Dejtonskog mirovnog sporazuma. Vašington i Brisel su zabrinuti jer bi teško regulisanje novog statusa Kosova moglo da destabilizuje Bosnu» U nastavku teksta se podseća na nepomirljivost Milorada Dodika i Harisa Silajdžića, na nepomirljivost prava na postojanje koje sebi želi da utvrdi Republika Srpska i težnji Bošnjaka za jedinstvenom državom. «Treća i najmanja etnička grupa, bosanski Hrvati, nalazi se na margini», konstatuje autor članka, uz koji je objavljena i fotografija jednog Bošnjaka i objašnjenje da se on «moli na groblju Potočari kod Srebrenice, gde su u ratu ubijene hiljade ljudi, pa zato muslimani u Srebrenici ne žele da budu deo Republike Srpske.»

Svi nemački listovi se danas bave trojim temama: otmicom britanskih vojnika u Iranu, ili njihovim hapšenjem, kako hoćete, uz konstataciju da Velika Britanija iako je zamrzla odnose sa Iranom još ne želi da preti, već najpre molbama pokusava da omeksa Teheran. Druga važna tema je pravo pacijenata da dok su pri čistoj svesti odlučuju o tome da li će ili neće biti držani priključeni na aparate za veštačko održavanje u životu, a treća: jučerašnje izjašnjavanje nemačkog ministra spoljnih poslova Frank Valtera Štajnmajera pred anketnim odborom Bundestaga o tome zašto 2003. godine nije učinio više da građanin Nemačke Murat Kurnaz bude pušten iz zatvora Gvantanamo gde je držan, a i zlostavljan, kako stvari stoje, bez razloga. Naravno da je Štajnmajer, kao i bivši nemački ministar unutrašnjih poslova Sili, kako kaze, tako postupio u interesu nemačke države i njenih stanovnika u situaciji kada je svaku mogućnost terorističke pretnje trebalo suzbiti u korenu.

«Zidojče cajtung» donosi i ozbiljan članak o anoreksiji u Alegre Versaće, 20-godišnje kćerle modne kreatorke Donatele Versaće, koja je, kako stvari stoje, smršala na 30 kilograma i sada se hrani intravenozno u jednoj klinici u Los Anđelesu. Alegra je prema ovoj priči prestala da jede još 1997. kada je u Majamiju ubijen njen stric Đani.

«Frankfurter algemajne cajtung» objavio je danas opširan članak o scijentistima, ili scijentolozima, u Holivudu, jer za vikend će u ovde ultrapopularni TV-šou javnog servisa ZDF «Kladimo se da....» kao gost doci i Džon Travolta, jedan od predstavnika pomenute zajednice, sekte ili crkve (kako je već ko zove), a zna se da je ona u Nemačkoj nepoželjna, baš kao i da javne ličnosti koje joj pripadaju imaju dužnost da je reklamiraju u svojim javnim nastupima. Hoće li Travolta da preobrati Nemace u scijentologe? ZDF kaže: ne otkazujemo mu gostoprimstvo. Napetost je u zraku.

I na kraju ne mogu a da ne istaknem šahovski komentar u istom listu, nadahnut kao i uvek, ovaj put grčkom mitologijom, i pričom o tome kako je Heraklo varao svoju ženu, a onda je poverio na čuvanje skeledziji Nesosu, koji je bio kentaur, dakle pola čovek, pola konj, ona njega prevarila sa Nesosom, Heraklo ustrelio Kentaura, rešen da napusti nevernicu, a ona muža još jednom pokušala da ga pridobije spravivši ljubavni napitak, koji, međutim, nije uspeo, jer je imao u sebi i smrtonosnu krv kentaura, što je za Herakla bilo kobno: bio je to poslednji napitak koji je ispio u životu. Zaključak autora: bolje da je ženu, umesto skeledziji, poverio špediteru, baš kao što bi bilo bolje da je Veselin Topalov igrao dalje šahovsku partiju protiv Magnusa Karlsena umesto što je predao, jer mogao je da izvuče remi. Kako, pitanje je koje treba da reše čitaoci «Frankfurter algemajne cajtunga» uz dijagram, propraćen, kao i svaki put, ovako nadahnutim esejom.