1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Moja nemačka priča

Strah od jeftine radne snage sa Istoka?

Kada je nemačko tržište rada otvoreno za većinu novih zemalja članica Evropske unije, mnogi su se bojali navale radne snage iz tih država. Ispostavilo se da je liberalilzacija ipak dobar potez.

„Od para koje ovde zaradim za dva meseca, mogu da živim pola godine u Poljskoj“ - kaže 45-godišnja Danuta Jasionek, dok pere posuđe u kuhinji jedne plantaže špargli i jagoda u Bornhajmu. Već devet godina svake sezone radi u Nemačkoj. „Ranije nam je trebalo oko mesec dana da nađemo ljude“ - objašnjava vlasnik farme Klaus Riter, „Sada samo pozovemo telefonom – i za nedelju dana svi su tu“ To je posledica slobode zapošljavanja u Evropskoj Uniji: od prvog maja 2011. građani srednje i istočne Evrope (osim Rumunije i Bugarske) mogu da rade bez ograničenja.

Među oko 1000 sezonskih radnika u Bornhajmu, sve je više Rumuna i Bugara. Ali i Nemci rade ovde: na primer 61-godišnja Žizela Klajn, „Već šest godina sam ovde i dobro se slažem sa radnicima iz inostranstva“ - kaže ona. „Ponekad imamo jezičke probleme, ali osim toga sve je u redu“ - govori dok pokazuje na pravila kuhinje koja su prevedena na rumunski, bugarski i poljski.

Raditi u Nemačkoj, živeti u Poljskoj

Grenzübergang Philippsreut

Strah nije bio opravdan

Za nekoliko meseci ove žene će se razdvojiti – makar do sledeće sezone. Danuta Jasionek ide kući, u Poljsku, i sa njom mnogo njenih zemljaka. Ona koristi priliku da radi u Nemačkoj na nekoliko meseci, ali više voli da živi u sopstvenoj zemlji. Taj stav dele, između ostalih, bolje kvalifikovani državljani zemalja članica EU iz srednje i istočne Evrope. „Pre dvadeset godina je razlika između Nemačke i zemalja porekla bila tako velika, da se isplatilo doći u Nemačku“ - objašnjava portparolka Centralne službe za stručno posredovanje i za strance pri Saveznoj agenciji za zapošljavanje, Beate Rabe. „Sada je ta razlika manja, mogućnosti za zaradu u Poljskoj su bolje.“ Iz tog razloga manje ljudi želi posao u Nemačkoj.

Kada je postupak za dobijanje posla 2011. postao lakši za državljane zemalja srednje i istočne Evrope (osim Rumunije i Bugarske) mnogi su strahovali da će radnici sa istoka preplaviti tržište. Ali Žizela Klajn, koja radi u kuhinji, sigurna je da ljudi poput njene koleginice iz Poljske „neće Nemcima preuzeti zaposlenje.“

Strah bez osnova

Polnischer Bauarbeiter in Leipzig

EU je potrebna radna snaga

To potvrđuje i stručnjak za tržište rada Oliver Kopel, iz Instituta za nemačku privredu u Kelnu. Strah od preplavljivanja tržišta bio je bez osnova. „Prvo, granične kontrole su značajno smanjile broj pridošlica. Zadržali smo kontrolu“ - kaže Kopel. „Drugo, u Nemačkoj tržište rada dosta dobro stoji, što znači da nam treba radna snaga.“

2010, dakle godinu dana pre promene zakona – u Nemačku je došlo oko 130 hiljada migranata iz Poljske, 75 hiljada iz Rumunije i 39 hiljada iz Bugarske. Te brojke su 2011. neznatno porasle, kažu stručnjaci za tržište rada. Po podacima Savezne agencija za rad i Savezne institucije za migraciju i izbeglice iz svake od tih zemalja u Nemačku je došlo između 63 i 89 hiljada ljudi.

Obrazovani Poljaci mogu da pomognu u Istočnoj Nemačkoj

Symbolbild EU und Slowenien, Kroatien, Bosnien-Herzegowina, Serbien Montenegro, Mazedonien, Kosovo. DW-Grafik: Per Sander 2010_05_17_ex_jugoslawien_und_eu.psd

Od ulaska u EU profitiraće i Zapadni Balkan

Pored straha od gubljenja posla, mnogi se plaše da će zbog radnika sa istoka EU pasti zarade, pošto su ljudi iz tih zemalja spremni da rade za manje novca. To se nije dogodilo. Naprotiv: sloboda tržišta rada koristi Nemačkoj. To potvrđuje Savezna agencija za rad, ali i brojni privredni stručnjaci. „Radna snaga iz novih zemalja EU olakšala je situaciju na tržištu rada” - siguran je Oliver Kopel iz Instituta za nemačku privredu. Primer za to je tržište obrazovanja: „U istočnoj Nemačkoj je trenutno oko pedeset odsto manje omladine spremno da završi visoko obrazovanje, nego pre dvadeset godina. Zbog tog prilično velikog pada, postoji dosta mesta za sticanje radnog iskustva, koja nisu popunjena.” Posle kraja DDR-a na istoku Nemačke rađa se manje dece. „Ti poslovi mogu se dosta dobro popuniti praktikantima iz Poljske” - objašnjava Kopel.

Autor: Marina Martinović
Redakcija: Jakov Leon