Strah od globalizacije

Ukoliko Norbert Hofer u nedelju postane predsednik Austrije, to bi mogao da bude novi kamenčić u mozaiku koji formira sve jasniju sliku: daleko pre uspeha populista prilikom glasanja o bregzitu i pobede Donalda Trumpa u SAD, strankama poput Nacionalnog fronta, Forca Italija ili UKIP-a rasla je popularnost.

Predsednica Nacionalnog fronta Marin Lepen ima dobre izglede da na predsedničkim izborima u Francuskoj pobediti konzervativnog izazivača Fransoa Filona. U Austriji bi u nedelju (4.12.) Norbert Hofer mogao da pobedi konkurenta Aleksandera van Belena, a u Holandiji, gde se sledeće godine takođe održavaju parlamentarni izbori, stranka islamofoba Gerta Vildersa uživa podršku 30 odsto birača.

Tradicija i strah – pogonsko gorivo antiglobalista

Zašto tako naglo raste popularnost desnih političara koji su donedavno životarili na rubovima političkog spektra? Zašto se i u Evropi populizam širi preko svih granica? Kako bi dobila odgovor na to, pitanje ugledna nemačka Fondacija Bertelsman sprovela je istraživanja u najvećim članicama Evropske unije. Rezultat istraživanja, tokom kojeg je ispitano više od 15.000 osoba, glasi: dve sile koje građane teraju u ruke populista jesu – strah od globalizacije i negovanje tradicionalnih vrednosti.

Pitanje straha od globalizacije doslovno deli kontinent: 45 odsto ispitanih globalizaciju doživljava kao veliku pretnju. Istraživanje pokazuje da građani imaju osećaj da su zaboravljeni i da im, zbog globalizacije, političke elite ne posvećuju pažnju. Direktan strah potiče najviše od migracije i to iako, kako se navodi, protivnici globalizacije imaju mnogo manje kontakata sa useljenicima, nego oni koji su otvoreni kada je reč o globalizaciji.

Nemci među optimistima kad je globalizacija u pitanju

Najviše onih koji strahuju da bi globalizacija mogla da ugrozi pozicije na društvenoj lestvici živi u Francuskoj i Austriji. U Italiji i Španiji, koje su krizama pogođene jače nego Francuska, a pogotovo Austrija, u većini su optimisti.

Slična je situacija u Velikoj Britaniji, ali i u Nemačkoj. U Nemačkoj su oni koji pozitivno gledaju na globalnu povezanost sa 55 odsto u blagoj prednosti. Za sada. Ali zato su protesti protiv trgovinskih sporazuma CETA i TTIP u Nemačkoj bili najbrojniji. No, kako kaže Volfgang Merkel iz Naučnog centra za socijalna istraživanja u Berlinu, na proteste ne izlaze široke mase, već dobro obrazovani srednji stalež.

Protivnici globalizacije najradije biraju desno-nacionalne i populističke stranke. Više od polovine pobornika stranaka poput UKIP-a, Nacionalnog fronta ili Forca Italije veoma su skeptični prema otvaranju granica za robe, građane ili usluge. Najviše skeptika je među biračima desno-populističke Alternative za Nemačku (AfD) – 78 odsto. Istraživanje je pokazalo da su oni koji strahuju od globalizama istovremeno i protiv Evropske unije, nemaju poverenja u politiku i u velikoj meri klimatske promene smatraju izmišljotinom.

Demokratija može da izdrži rast popularnosti populista

Da li je navala onih koji se povode za takvim idejama signal za početak kraja zapadne demokratije? „Stabilne tradicionalne demokratije poput Švedske, Holandije, Nemačke ili Italije, neće pasti kao žrtve desnog populizma. Ali situacija je nešto drugačija u mladim demokratijama poput Poljske i Mađarske koje su postale lak plen za desno-populističku politiku“, zaključuje Volfgang Merkel.