1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Sto godina od rodjenja Astrid Lindgren

Nobelovu nagradu za književnost Astrid Lindgren nikad nije dobila iako je više puta bila nominovana.Autorka Pipi duge čarape napisala je 90 knjiga prevedenih na 92 jezika.Danas je 100 godina od rodjenja Astrid Lindgren.

default

Švedska spisateljica za decu Astrid Lindgren

"Mislim da je mašta neophodna. I srećom, još uvek ima ljudi sa maštom.»

Mašta, pogotovu dečija, davala je poleta Astrid Lindgren celog njenog života. Priče, ponekad uzbudljive, ponekad dirljive, našle su mesta u srcima dece širom sveta. Njeni mali junaci, pre svih Pipi duga čarapa su drski i živahni – sasvim drugačiji od krotkih likova koji su bili tipičini u književnosti za decu do tada.

"Pipi duga čarapa, crvenokosi anarhista je devojčca jača od najjačeg muškarca koja živi sama u vili i radi šta joj se hoće – nastala je 1945. U posleratnoj Nemačkoj je bila omiljena kao oličenje anti- autoritarnih vrednosti, mnogo pre šezdest-osmaških pokreta."

Astrid Lindgren je objavljivala kratke priče po novinama još kao 19 godišnjakinja – najčešće pod pseudonimom. Dok je pisala Pipi dugu čarapu radila je kao sekretarica u izdavačkoj kući. Uspeh je bio munjevit i vrlo brzo prešao granice rodne Švedske.

Pipi Duga čarapa i da danas spada u najprodavanije knjige u Nemačkoj.

Astrdi Lindgren je odrasla u toploj, veseloj atmosfrei roditeljskog doma u selu Vimerbiju. Sećanja na srećno detinjstvo utkana su u mnoge njene priče. Medjutim nije samo ušuškani svet učinio njene knjige za decu tako neodoljovim. I ozbiljne teme kao što su beda, nasilje i smrt ona nija zaobilazila.

"Deca će jednoga dana preuzeti kormilo ovog sveta, ako od njega još nešto ostane. Ona će, kao odrasli odlučivati o ratu i miru, o društvu u kojem budu želeli da žive."

Lindgren je dobila mnogo nagrada – ali ne i Nobelovu, mada je biše puta bila nominovana.

Švedjani su je 1999 izabrali za sunarodnicu veka. Zahvaljujući Astrid Liondgran Švedska je posle njenog čuvenog govora u Frankfurtu 1978. bila prva zemlja koja je zakonom zabranila fizičko nasilje prema deci.

U tom čuvenom govoru Primajući prestižnu nagradu za mir nemačkih knjižara Astrid Lindgren je ispričala priču o dečaku koji je sam morao da traži prut kako bi dobio batine od majke :

«Dečak je tražio i tražio i tražio. Na kraju se plačući vratio kući i rekao: Nisam našao prut, ali evo ti kamen pa možeš da ga baciš na mene. Čuvši to mama se i sama rasplakala videvši sve odjednom očima deteta. Kamen je stavila na vitrinu u kuhinji i tamo je ostao kao stalna opomena na obećanje koje u tom trenutku sama sebi dala – Nikada nasilje."

  • Datum 14.11.2007
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/CDdl
  • Datum 14.11.2007
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/CDdl