Sto godina grupe "Most"
7. jun 2005.
Grupu su osnovali Fric Blajl, Erih Hekel, Ernst Ludvig Kirhner i Karl Šmit-Rotluf, na današnji dan u Drezdenu. Kao da su položili kamen temeljac zdanja istorije umetnosti. Jer rođenjem grupe Most, Die Brücke, rođen je ekspresionizam, pravac koji će do danas bitno menjati paradigme umetničkih namera u slikarstvu.
Prvobitno su umetnici ove grupe želeli da se zajednički orijentišu u arhitekturi, delujući na Tehničkoj visokoj školi u Drezdenu. Ipak, ubrzo su shvatili da se tokovi razmišljanja i doživljavanja nisu mogli svesti na nekoliko definicija statike i na arhitektonske tlocrte.
«Sa nama je svako ko je u stanju da neposredno i nepretvoreno izrazi ono što ga nagoni na stvaranje», rečeno je u manifestu grupe Most. A program grupe sadrži samo dve rečenice. Jedno je sigurno: umetnici grupe Most su svesno zahvatali u tradiciju. Holanđanin Vinsent van Gog je tu i te kako bio uticajan, pa Edvard Munk, ili impresionisti. Svi su se oni doticali sa Mostovcima.
U početku su slikari grupe Most tražili svoje modele u naposrednoj okolini, najčešće su to bila deca. Ali i priroda, statični prizori, svet varijetea su bili motivi Mostovaca. Prvu izložbu su imali novembra 1905, u Lajpcigu. Zajedničke izložbe sa svim ekspresionistima su bile deo njihove koncepcije. Godine 1906. su im se priključili Emil Nolde i Maks Pehštajn. Počele su akcije brzog skiciranja, proizvodnje za samo četvrt sada. Erih Hekel skicira iz voza u kretanju.
Ta «esetetika skiciranja» se kasnije prenosi na uljane slike. U mnogim delima dominiraju klasični kontrasti boja, crveno-zeleno, ili plavno-narandžasto. Provaokativni kolori su i danas obeležje ove umetnosti.
Od 1911. grupa prelazi u Berlin, pa u inostranstvo.
«Tada je puklo sve, probijene su ustave», kaže Hajn Šulce Altkapenberg, direktor kabineta bakroreza, koji je organizaotr velike izložbe «Most u Berlinu – 100 godina ekspresionizma u Novon Nacionalnoj galeriji. Potreba za spontanošću i strastima su se stopili u kontrastivnu sugestivnu umetnosti, eksplozivnih boja i naglašene prirodnosti. Oblik i sadržina se spajaju u jedno, u burne talase poteza kičicom.
Grupa se razišla 1913, na Kirhnerovu inicijativu. Značaj ove grupe nisu mogli da poreknu ni nacisti, iako su dela ovih umetnika bila izložena na onoj diskriminatorskoj izložbi nepodobne umetnosti 1937. Danas su dela eskpresionista glavni eksponati u svim najvažnijim muzejima sveta. Najveći deo radova ovih umetnika je smešten u berlinskom muzeju Die Brueke. 400 radova ovih umetnika je tu u stalnoj postavci.