1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Sto dana govora o slobodi

Nekadašnji istočnonemački sveštenik i borac za ljudska prava Joahim Gauk pre sto dana stupio je na dužnost nemačkog predsednika. Neki hvale njegov dosadašnji rad, a neki ga kude. Zašto?

Joahim Gauk se kao borac za ljudska prava u bivšem DDR-u borio za slobodu. Otuda ne čudi što taj 72-godišnji evangelistički sveštenik iz Rostoka i danas stalno govori o sreći koju donosi život u slobodi, ali i odgovornosti koja iz toga proističe. Građani Nemačke to znaju da cene. Ispitivanje javnog mnenja koje je za magazin „Štern“ uradila agencija „Forsa“ pokazuje da je 78 odsto građana Nemačke za sada zadovoljno svojim predsednikom, od toga 26 procenata i više nego zadovoljno. Samo devet odsto njih smatra da ih on ne predstavlja kako treba.

Odlučujuću ulogu u izboru Gauka za predsednika imali su liberali (FDP), stranka koja čini vladajuću koaliciju sa demohrišćanima Angele Merkel. Oni su kancelarku, stavivši se na stranu opozicije, bukvalno prisilili da prihvati nominaciju Gauka za predsednika. „Nijedne sekunde nismo sumnjali u našu odluku. Predsednik je odaslao važne signale. Lično se veoma radujem što je odmah posetio Poljsku, našeg najvažnijeg suseda na istoku Evrope“, kaže političar FDP-a Jerg van Esen. Gaukovo odlučno opredeljenje za slobodu naravno oduševljava upravo liberale, koji sebe vide kao slobodarsku partiju.

Albreht Miler smatra da je Gauk „pogrešan predsednik“

Albreht Miler smatra da je Gauk „pogrešan predsednik“

Ali publicista Albreht Miler, autor knjige „Pogrešni predsednik“, ima sasvim drugo mišljenje. On smatra da se Gauk do sada brinuo samo za slobodu boljestojećih, ali ne i onih koji malo zarađuju. „Šta je sloboda za mlade ljude koji u nedelju uveče iz pokrajine Meklenburg Prednja Pomeranija odlaze u Minhen (u Bavarsku) na posao i vraćaju se u petak uveče“, pita se Miler, bivši šef kabineta legendarnog kancelara Vilija Branta.

Pohvale za nastupe u inostranstvu

Ako je Gauk delimično kritikovan za ono što radi u Nemačkoj, za svoje nastupe u inostranstvu, dobio je samo pohvale, bilo da se radilo o Poljskoj, Belgiji, Holandiji ili Izraelu. „Predsednik je pokazao veliki stepen senzibilnosti tokom posete Izraelu i palestinskim područjima i pridobio mnogo novih prijatelja za Nemačku“, smatra liberal Jerg van Esen.

Tokom posete sedištu Evropske unije, Gauk je pozvao Nemačku da se „odvaži na više Evrope“. Ali on je istovremeno udovoljio zahtevu Ustavnog suda da pomeri stavljanje svog potpisa na zakon o spasu evra i stalnom paketu spasa ESM-u, sa kojim se konačno usaglasila vlada i opozicija. Sudu je potrebno malo vremena da preispita žalbe iz redova stranke Levice, rečeno je u objašnjenju. To dovodi u pitanje dogovor šefova vlada i država EU o stupanju na snagu ESM-a 1. jula.

Gaukov kritičar, publicista Albreht Miler smatra da je sada vreme da predsednik koriguje svoje stavove. Za prezadužene zemlje evra, njegovi hvalospevi o slobodi zvuče poput farse, smatra Miler i dodaje: „Postoje ljudi koji se raduju kada mladi obrazovani Grci dolaze u Nemačku i kao gastarbajteri mole za posao. To je takav pad morala, o tome se mora izjasniti nemački predsednik.“

Za rat ili protiv njega?

Joahim Gauk u Izraelu

Joahim Gauk u Izraelu

Gauk je međutim pokrenuo debatu o misijama Bundesvera u inostranstvu, od Avganistana preko Roga Afrike do Kosova označivši ih kao „stub nemačke slobode“. U govoru održanom na Vojnoj akademiji Bundesvera na Kosovu, on je rekao da je za društvo koje po svaku cenu teži sreći teško podneti da se ponovo govori o palim nemačkim vojnicima. To je za socijaldemokratu Albrehta Milera nepodnošljiva provokacija. „Umesto da poziva na vojne misije, obaveza predsednika je da radi na pomirenju, razumevanju među narodima i odustajanju od upotrebe sile“, smatra Gaukov kritičar Albreht Miler.

Liberal Jerg van Esen smatra međutim da je predsednik Gauk s pravom stavio do znanja da je Bundesver obavezan da ispunjava svoje obaveze širom sveta, a u to spada i vojna intervencija, ali u skladu sa međunarodnim pravom i pod mandatom UN.

Autori: Rihard Fuhs / Jasmina Rose
Odgovorni urednik: Ivan Đerković