1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

"Stereotipi o Balkanu – čist kliše!“

Balkan je stotinama godina bio scena na kojoj su se međusobno spajale različite nacije, religije i kulture - ali i mesto nasilnih obračuna. Vremenom je Balkan postao deo privredne i spoljne politike zemalja EU i Rusije.

default

Klišei na stranu, ali muzika je dobra...

U novoj knjizi koja nosi naziv: “Na rubu Evrope? Balkan - mesto i narod pod uticajem vojnog nasilja”, 22 autora pokušala su da analiziraju prošlost, sadašnjost i budućnost Balkana.

Balkan se, kažu, večito trese. Na prostoru, na kojem su se susrele dve velike svetske religije, hrišćanstvo i islam, od 19. veka dolazi do sve češćih i jačih etničkih i međunacionalnih konflikata. Harald Potempa sa Vojno-istorijskog instituta u Potsdamu jedan je od autora knjige koja Balkan i Balkance opisuje kao mesto i stanovništvo koje je godinama izloženo vojnom nasilju. Kao primer navodi partizansku propagandu tokom i nakon Drugog svetskog rata.

“Partizani su se borili protiv njemačkih okupatora i uspeli su da oslobode Jugoslaviju bez pomoći Crvene armije. Bio je to jedan od najvećih nacionalnih mitova u periodu vladavine Tita.”

Istraživanje Balkana više se ne bazira samo na suvoparnim činjenicama

Istorijski članci dopunjuju odgovore o aktuelnim političkim i vojnim problemima na Balkanu, a istraživanje naučnika sa zapada o balkanskim kretanjima, poslednjih godina postalo je mnogo življe i uzbudljivije, kaže Holm Zundhausen (Holm Sundhaussen), profesor istorije jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Berlinu. I dok se dugi niz godina istraživanje zasnivalo na faktografiji, danas se naučnici više zanimaju za procese koji su nastajali krajem 19. veka i koji su kasnije uticali na formiranje modernih nacija.

”Ranije nikoga nije zanimalo kakva je na Balkanu bila uloga žena ili dece, na primer. Sva dramatična iskustva bila su dugo vremena tabu tema, o tome se nije pričalo. U međuvremenu se pojavilo mnoštvo tema i pitanja, koji pisanje istorije Balkana čine izuzetno zanimljivom.”

Srpsko-kosovske odnose rešiti po modelu bivše Zapadne i Istočne Nemačke

Primer proglašenja nezavisnosti Kosova pojašnjava kompleksnost regionalnih problema koji se nalaze pred vratima Evrope, smatra Mihael Martens, dugogodišnji dopisnik iz Beograda nemačkog dnevnog lista Frankfurter algemajne cajtung. Nesuglasice između Srbije i Kosova bilo bi moguće rešiti tzv. Sporazumom bez međusobnog priznanja, po uzoru na model nekadašnje Zapadne i Istočne Nemačke, kaže Martens. Građani to mogu da prihvate. Ostaje, međutim, otvoreno pitanje da li će na to rešenje da pristanu i političari. Na Balkanu već godinama zbog pogrešne politike ispaštaju generacije, a stereotip razvijenih zemalja i tvrdnja da je stanovništvo Balkana spremnije na nasilje u odnosu na druge zemlje sveta, čisti je kliše, poručuje Martens.

“Iz iskustva govorim da je to besmisleno. Ljudi tamo se ne razlikuju od nas! Razlikuju se samo prilike u kojima žive, odnosno, u kojima su primorani da žive”, ocjenjuje njemački novinar Martens koji u Beogradu živi i radi već punih sedam godina.

Autorka: Selma Filipović, Berlin

Odgovorna urednica: Sanja Blagojević

  • Datum 17.06.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/ICAg
  • Datum 17.06.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/ICAg