1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Startovao Šengen 2.0

Evropski informacioni sistem – SIS II konačno je, nakon više odlaganja, u pogonu. Nova baza podataka trebalo bi bezbednosnim službama da omogući bržu i lakšu razmenu informacija.

Sloboda kretanja za sve i slobodan protok robe, bez kontrole na unutrašnjim granicama – to je bio cilj Šengenskog sporazuma, koji je na snazi još od 1995. godine. Šengenskim prostorom obuhvaćene su sve članice Evropske unije, bez Velike Britanije, Irske, Kipra, Rumunije i Bugarske. S druge strane, toj zoni pripadaju Lihtenštajn, Island, Norveška i Švajcarska.

Osnovni cilj je u suštini ostvaren, Šengenskim prostorom građani EU mogu bez problema da se kreću. Podaci koji omogućavaju kontrolu ulaska i izlaska iz zone Šengena do sada su bili pohranjeni u SIS I, sistem koji funkcioniše od polovine devedesetih. U međuvremenu je bilo jasno da je Šengenski informacioni sistem neophodno nadograditi, učiniti ga bržim i efikasnijim. Tako je nastao SIS 2.

Prekogranična razmena podataka još od 1995.

Zajednička baza podataka obuhvatala je u prvobitnoj verziji podatke o osobama koje su krivično gonjene ili se vode kao nestale. Proširivanjem Evropske unije 2004. očekivanja od sistema SIS postala su veća. Veće bezbednosti radi u sistem su unošeni i biometrijski podaci, otisci prstiju, fotografije. Time su granična policija, carina i pravosuđe mogli da budu efikasniji u lociranju osumnjičenih lica.

„Veoma je važno da države potpisnici ovog sporazuma blisko sarađuju i da zajednički intervenišu u borbi protiv kriminala. To je svojevrsna kompenzacija za kontrolu unutrašnjih granica, koje više nema“, kaže Markus Bejer-Polok, portparol nemačkog Ministarstva unutrašnjih poslova.

Bez jedinstvene zaštite podataka

Razmena podataka nije ništa novo. „Ipak, prelaskom na nov sistem, ima nekih prednosti. Nova verzija Šengenskog informacionog sistema nudi mogućnost centralnu kontrolu podataka“, kaže savezni poverenik za zaštitu podataka i slobodan protok informacija Peter Šar u razgovoru za DW. Drugim rečima, novi sistemi bi trebalo da garantuje i veću kontrolu unetih podataka, u tome će pomagati zaštitnici ličnih podataka na nacionalnom nivou, ali i njihove kolege u Briselu. Oni su već uzeli pod lupu sistem SIS 2.

„Nemačka je, ali i neke države članice, od samog početka insistirala na visokom nivou zaštite podataka po evropskim standardima“, kaže Bejer. Od presudnog je značaja, uvek imati u vidu šta se od informacija sme da se nađe u sistemu i ko ima pristup tim podacima. "Uložen je veliki trud Komisije, kako bi se jasno definisala zakonska ovlašćenja, koja bi evropskim institucijama omogućila direktnu akciju.“

Peter Šar, poverenik za zaštitu podataka

Peter Šar, poverenik za zaštitu podataka

Nisu sve potpisnice Šengenskog sporazuma oduševljene novim rešenjem. Pomenuta koncentracija moći nije u interesu zaštite podataka, kritikuje Peter Šar, koji je kao poverenik za zaštitu podataka učestvovao u definisanju zakonske regultive Šengenskog informacionog sistema (SIS). Naime, prikupljeni podaci bi ipak na kraju mogli da završe i u nekom drugom registru. Jer je Evropska komisija na kraju i Evropolu odobrila pristup novom SIS sistemu. „Vremenom bi moglo doći do situacije u kojoj se u sistem pohranjuju ne samo podaci osumnjičenih građana EU, već tako reći i podaci o svakodnevnom ponašanju građana“, kaže Šar.

Kašnjenje od sedam godina i troškovi veći deset puta

Bio je to težak porođaj. Od 2002. godine traju projekti razvoja i programiranja novog Šengenskog informacionog sistema. Prema prvobitnim planovima, SIS 2 trebalo je da zaživi još 2006. Do toga ipak nije došlo. Baze podataka nisu prolazile neophodna testiranja. Projekat je postajao sve skuplji. Evropska komisija tvrdi da je u SIS 2 uloženo 160 miliona evra, mada je isprva bio predviđen budžet od svega 20.

SIS 2 je smešten u Strazburu. Centralni računar (C-SIS) smešten je u Francuskoj, ali je umrežen za 25 sistema (N-SIS) u ostalim potpisnicama Šengenskog sporazuma. Za unošenje podataka u cetralni sistem odgovorne su policijske službe država članica. Samo jedan minut dovoljan je za prosleđivanje važnih informacija, čak i do računara na samim granicama, gde policija sa oznakom hitno, dobija podatke o osumnjičenim licima. SIS 2 sigurno nije savršen, ali je korak napred ka potpuno slobodnom kretanju u skladu sa evropskim standardima u zaštiti podataka.

Autori: Sabrina Pabst / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković