Stari i žedj

Horhe Elizondo Zurika oko pojasa nosi prvi prototip senzora žedji.Uredjaj su napravili naučnici sa katedre za medicinsku informatiku Tehničkog univerziteta u Ahenu.Težak je kao videokaseta – oko 700 grama.Kontakt sa telom obezbedjuju četiri pločice veličine kovanice od jednog evra.Zurika kaže:

„Dolazim ovamo već četiri meseca.Test smatram još jednom prilikom da saznam više o svom zdravlju i da kontrolišem da li je u redu količina tečnosti u organizmu“.

U eksperimentu, pored Zurike, učestvuju još četiri starije osobe u dobi izmedju pedeset i 70 godina.Iako Zurika, koji ima 59 godina, još nije zaista star, već je u rizičnoj grupi.Naime, u toj dobi počinje hormonalna promena u organizmu - starije sobe gube osećaj da su im usta suva, tako da nestaje i osećaj žedji.A onaj ko ne oseća žedj pije mnogo manje.

Medjutim, Zuriko nije ugrožen – rezultati ispitivanja pokazuju da je u njegovom telu 55 odsto vode što je za njegovu starost dobar rezultat.

Senzor žedji meri odnos masti, vode i kostiju u tkivu ispitivane osobe.Ideju za pravljenje uredjaja dao je eletrotehničar Giljermo Mediano, poreklom iz Salvadora.Tehnika merenja koju je smislio u suštini je jednostavna:

„Senzor žedji unosi struju u telo.Količina je veoma mala, tako da ta struja ne predstavlja opasnost.Senzor zatim meri napon na osnovu koga je moguće izračunati količinu tečnosti u organizmu“, objašnjava Medrano.

Ukoliko je ta količina ispod odredjene vrednosti senzor emituje signal upozorenja, tako da onaj ko ga nosi zna da je vreme da pije.Liza Bekman predložila je da to bude pisak, ali su je ispitanici brzo odvratili od te ideje.Bekmanova kaže:

„Zvučni signal nije najbolja ideja, jer nije svako spreman da cela okolina zna da nosi neki uredjaj na telu.Zato smo se odlučili za vibraciju kao signal“.

Nova tehnika, istina, još nije potpuno razradjena.Senzor će morati da bude u stanju da procenjuje još neke činioce – na količinu tečnosti u organizmu utiče i to da li neko u tom trenutku jede, znoji se ili se promenila njegova telesna temperatura. Osim toga, prototip je preglomazan i pretežak da bi se stalno držao na telu.Naučnici sada traže udobnije rešenje o čemu Liza Bekman kaže:

„Jedna od ideja je da se napravi inteligentna majca u kojoj bi bili sva elektronika i kablovi”.

Do te majce još je dug put.Naučnici će nastaviti istraživanje u jednom ahenskom domu za stare, ali će još potrajati dok se prvi senzori pojave na tržištu. – na ahenskoj katedri smatraju da će to najranije biti za pet godina.