1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Stara godina siva, nova je vreme ispita

Nemačka štampa, poslednjeg dana godine, piše o očekivanjima za 2010: nije ružičasto, ali neće biti ni crno, zaključuje većina komentatora. Naširoko se piše i o merama bezbednosti posle neuspelog napada iznad Detroita.

Šta čeka Nemačku i svet u sledećoj godini?

Šta čeka Nemačku i svet u sledećoj godini?

Smena dve godine je vreme osvrta i prognoza i mnogi nemački komentatori su pesimisti – i kada je reč o protekloj godini, i o onoj koja dolazi. Tako list Rajn-Nekar-cajtung piše:

„Kuknjava na sve strane: zbog lošeg početka crno-žute koalicije, zbog kabineta Angele Merkel, zbog poreskog haosa, zbog zataškavanja napada na talibane kod Kunduza. Međutim, niko se ne žali na godinu krize 2009. Nema ni razloga.

Naime, prva godina nakon što je za malo izbegnut finansijski slom na ekonomskom planu bila je iznenađujuće dobra. Bivša, crveno-crna vlada pokazala je da ume da izađe na kraj sa krizom. Zahvaljujući milijardama evra koje je uložila država izbegnuto je masovno otpuštanje. Na surovo buđenje još ćemo sačekati – sve dok Savezna Republika uživa kreditni bonitet. A to bi moglo potrajati“.

…a Planeta se zagreva

Komentator minhenskog Zidojče cajtunga piše:

„Sedamdeset procenata Nemaca izgubilo je poverenje u političare i menadžere, pokazuje najnovije istraživanje javnog mnjenja. Pohlepa za moći, prazna obećanja i nespremnost na promene, doveli su do toga da nemački građani sa skepsom gledaju na 2010. godinu. Takav pesimizam zapaža se u celom svetu. Ukoliko ne bude zaustavljen rast emisije ugljendioksida prema procenama UN sredinom veka preti raspad svetskog privrednog sistema i kraj civilizacije u kojoj za sada još udobno živimo“.

A list Velt o istoj temi piše:

„Reforme jedva da još neko pominje, iako svako zna koliko su potrebne. Samo još 34 odsto građana polaže nade u budućnost. Mudre glave pominju čak „izgubljenu deceniju“. Uz sve to pojavljuje se i pritajeni strah: Zemlja se zagreva, a teško da možemo nešto da preduzmemo. Sastanak na vrhu je propao, a i mi sa njim. Svetski skup jasno je pokazao ono što već odavno naslućujemo: naš gubitak moći. Prvi put u novijoj istoriji Zapad nema presudnu ulogu – budućnost zavisi od zemalja u razvoju i bivših kolonija. Evropa je na margini“.

Pelinkovac umesto šampanjca? Pa nije dotle došlo…

Poslednjeg dana 2009. godine kelnski Ekspres piše:

„Smena dve godine je i vreme onih koji sve vide crno. Jedni upozoravaju na masovnu nezaposlenost i sve veće siromaštvo. Drugi strahuju od zaoštravanja sukoba generacija – mladi protiv starih. Jirgen Tritin, jedan od vodećih političara Zelenih, upozorava da Nemačkoj preti sudbina Grčke, drugim rečima bankrotstvo. Pelinkovac umesto šampanjca, crni scenariji gde god se pogleda.

Tačno je da situacija u Nemačkoj nije ružičasta i, na žalost, mnogo je žrtava krize. Ali, da li je to razlog da se mnogi ponašaju kao da je počela sahrana Savezne Republike? Onaj ko samo jadikuje, već je izgubio. Gde su hrabri u zemlji koja ima sve potencijale za preokret? Upravo u vreme krize ne sme se pognuti glava. I vreme je da različite interesne grupe i političke grupe prestanu jedne druge da optužuju za krizu“.

Frankfurter rundšau o očekivanjima od 2010. godine piše:

„2010. zamišljena je kao godina zadovoljavajućih bilansa posle gorkih odricanja. Ali, od toga nema ništa, iako odricanja i nisu bila tako gorka kao što se strahovalo. 2010. će biti godina niza korekcija, godina novih početaka i preloma – godina velikog ispita“.

Biće bolje, ali samo malo

A list Noje vestfeliše komentariše

„Želje za novu godinu su skromne i takve moraju da budu. Trebalo bi da nam bude malo bolje nego u 2009, ali samo malo. Iza nas je teška godina. Mnogi rade skraćeno i to je cena svetske krize. Mnogi strahuju da će kriza potrajati uz sve posledice po njihova radna mesta. Mnogi moraju da izađu na kraj sa manjom zaradom. Mnogi se brinu za svoje partnere, decu, roditelje, prijatelje koji su u misijama Bundesvera u inostranstvu. Dakle, 2010. neće biti laka godina, niti godina u kojoj naše želje mogu da budu veće i da budu automatski ispunjene. Neće nas poštedeti krize i nećemo moći da izbegnemo izazove – biće to godina u kojoj ćemo morati posebno da se napregnemo“, piše list „Noje vestefliše“

na sledećoj strani:

Da li su teroristi uvek korak ispred?