1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Stanje u BiH kao 1992. godine?

Visoki predstavnik Miroslav Lajčak uporedio je odnose između Sarajeva i Banjaluke sa onima između Beograda i Podgorice od pre nekoliko godina. Analitičari smatraju da trenutno stanje u BiH podseća na ono iz 1992. godine.

default

Stanje u BiH podseća na ono iz 1992.

Iako se zna scenario odnosa Beograda i Podgorice, ili Bratislave i Praga, te kako su završile Savezna Republika Jugoslavija i Čehoslovačka, o BiH se nikako ne može govoriti kao o zemlji koja bi mogla doživeti sličan scenario. Iz OHR-a kažu da se ne može govoriti da je neko za BiH a da istovremeno drugu polovinu zemlje tretira kao neprijateljsku stranu. Portparol OHR-a Ljiljana Radetić:

"Dakle bila je riječ o poređenju stavova političara u BiH i političara u to vrijeme u navedenim zemljama. Ono što razlikuje tadašnju situaciju u tim zemljama od situacije u BiH jeste to da u BiH imamo Dejtonski sporazum koji je jasan kao što je jasna i uloga međunarodne zajednice. Ne može doći do podjele zemlje i pokušaj da do toga dođe jednostavno potkopava napredak prema Evropskoj uniji. Međunarodna zajednica to nikada neće dozvoliti."

"Odnosi u BiH najgori od završetka rata“

Ipak nije mali broj onih koji kažu da je situacija u BiH gora od one sa početka devedesetih godina. Profesor na filozofskom fakultetu u Sarajevu Ugo Vlaisavljević slaže se tako sa postavljenim paralelama u BiH i tadašnjoj Čehoslovačkoj odnosno Srbiji i Crnoj Gori. Trenutna situacija predstavlja, kaže Vlaisavljević, klimaks posleratne BiH i međusobnog distanciranja dva entiteta.

"Čini mi se da je situacija došla dotle da je bilo nezamislivo još prije par godina da bi ovako složeni, komplicirani i sasvim zahladneli odnosi mogli da postoje između Sarajeva i Banjaluke. Mislim da je važno u ovom času to reći i prokazati takvo stanje zato što je ono čini mi se uistinu doživjelo svoju najgoru moguću mjeru."

Vlaisavljević dodaje da je situacija tim gora kada se ima u vidu da se sve strane u BiH slažu samo kada treba da se ocrni ona druga strana i da se svi etiketiraju kao nacionalisti:

"Naročito je to karakteristično u Sarajevu ili Federaciji zato što dobiva prilično perfidne dimenzije da su unutar RS svi nacionalisti, pa onda ono 'svi' dobija karakteristiku nacionalizma koji je neuočljiv, koji se pojavljuje kao reakcija na nacionalizam a upravo je zato opasan."

Svako ima svoj teren

Istovremeno profesor na banjalučkom univerzitetu Miodrag Živanović kaže da je u oba entiteta situacija ista, odnosno gola borba za vlast. On kaže da se elite u BiH, odnosno lideri političkih partija, koji su daleko od elite, dogovaraju kako bi proizveli ovakvo stanje:

"Poznat je dogovor Harisa Silajdžića i Milorada Dodika da svako bude šef u svojoj čaršiji - dakle da Dodik bude šef u RS, a Silajdžić u Federaciji. Naravno da to stvara velike probleme. Ja ne znam kako izaći iz ovog stanja."

Nema napretka sa sadašnjim političkim akterima

S obzirom na nastalu situaciju ali i proteklih 15 godina međunarodnog delovanja, i Vlaisavljević i Živanović su pestimistični kada je reč o napretku.

"Nama treba 4 do 5 izbornih ciklusa, negdje 16 do 20 godina da bismo počeli ovdje da pravimo normalno društvo. Rečeno brutalnije: dok biološki akteri ne odu sa političke, ali i moram reći nažalost životne scene", ističe Miodrag Živanović.

Očigledno je da je u BiH na sceni destrukcija napretka države. Međutim činjenica je da je jedini način vladajućim elitama da ostanu na političkoj sceni upravo dizanje tenzija kako bi se nakon nekog vremena proglasili pobjednicima u 'bespoštednoj borbi za svoj narod'.

  • Datum 25.09.2008
  • Autor Dragan Maksimović, Banjaluka
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/FOh5
  • Datum 25.09.2008
  • Autor Dragan Maksimović, Banjaluka
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/FOh5