1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Stanica između Istoka i Zapada

Pre tačno pola veka bivši DDR počeo je izgradnju zida koji je delio Istočnu i Zapadnu Nemačku. Jedna od tačaka podele bila je železnička stanica Fridrihštrase u Berlinu. Sada se tamo održava izložba „Podeljena stanica“.

default

Zapadna strana stanice 1966.

Zid se protezao sredinom Berlina, delio je i jednu od najvećih železničkih stanica u gradu – stanicu Fridrihštrase. Tu je bio i jedan od najvećih i najprometnijih graničnih prelaza između dva dela grada koji je bio strogo kontrolisan.

Dok su sa jednog koloseka vozovi kretali isključivo u pravcu Zapadnog Berlina, Pariza ili Hamburga, sa drugog je moglo da se putuje samo na Istok. Između koloseka bio je čelični zid debljine nekoliko santimetara, visok do krova, koji je hermetički delio ljude na istoku i zapadu grada. To je bio jedinstven slučaj u svetu i Manfred Migdal danas se seća: „Strašno, to je bila prava mora.“

Migdal, po zanimanju stolar, pokušao je sa dva prijatelja 15. maja 1962. godine da pobegne na Zapad preko stanice Fridrihštrase. Ušunjali su se u voz koji je trebalo da krene u Hamburg i sakrili se u međuprostor na plafonu vagona. Migdal danas kaže: „Napravili smo račun bez krčmara, odnosno graničara. Potpuno su opkolili voz, ispod njega njuškali su psi, gore su sve osvetlili i, naravno, otkrili su nas. Osuđen sam na godinu i po dana zatvora i zabranjen mi je dolazak u Berlin.“

Zapadna Nemačka otkupila je 1971. Manfreda Migdala, a tri godine kasnije za njim su stigli i supruga i dete. Migdal, stojeći na stanici, kaže: „Uvek kada dođem gledam na peron 1 na kome sam uhapšen… Tu blokadu, brojne oči, nemoguće je zaboraviti.“

Totalna kontrola

Američki tenkovi u obilasku zapadne strane stanice 1961.


Sudbina Manfreda Migdala jedna je od mnogih na koje sada podseća instalacija „Podeljena stanica“ na železničkoj stanici Berlin-Fridrihštrase. Izložene su fotografije, dokumenti i eksponati koji pokazuju istoriju stanice u vreme izgradnje Berlinskog zida i nehumane posledice podele grada. „Želimo jednostavno još jedanput da pokažemo kuda se putovalo, odakle se dolazilo, kakve su bile kontrole“, kaže kurator izložbe je Frank Ebert

Vojnici sa automatskim oružjem i agenti Ministarstva državne bezbednosti, Štazi, bili su sveprisutni na stanici i motrili da neki građanin NDR ne prebegne na Zapad. U tom cilju ispod stanice napravljen je pravi lavirint sa bezbroj hodnika i vrata, tako da niko nije mogao znati gde se, zapravo, nalazi. Apsurdna posledica bila je što su i agenti tajne službe često lutali na stanici, kaže Volf Kinelt, jedan od inicijatora izložbe:

„Na stanici je bilo postavljeno 140 kamera, bile su čak i u toaletima. Agenti su posmatrali slike na velikim ekranima. Međutim, desilo se ono što je bilo tipično za sistem nadzora u NDR – bilo je toliko informacija da ih je na kraju bilo nemoguće vrednovati.“

Danas više nema ni traga od onoga kroz šta su prilazili putnici na stanici. Kao, na primer, Peter Reš koji je preko ove stanice 1981. godine otputovao na Zapad. Pre nego što je prešao granični prelaz poslednji put video je roditelje i devojku. „Bio je to bolan trenutak, bio mi je zabranjen povratak, jer sam iz političkih razloga otišao u Zapadni Berlin. To je bilo izuzetno teško“ kaže Reš.

Pogranična stanica Berlin-Fridrihštrase danas je autentičan spomenik nekadašnje podele Nemačke.

Autori: Kristof Rihter / Nenad Briski
Odg. urednik: Nemanja Rujević

DW.COM