Staksnet promenio pojam bezbednosti

Gotovo čitav jedan vek postoji estonsko Narodno pozorište, a u njemu se odigrava konferencija koja tematizuje problematiku ratovanja u budućnosti nazvano sajber konflikti. Na takvim skupovima srešćete IT stručnjake poput Ralfa Langnera. On je jedan od poznatijih eksperata za Staksnet. Prilično je angažovan u javnim diskusijama o sajber oružju. Tvrdi da se iza napada Staksneta krije američka vlada, iako to nije dokazano. Langner smatra da je nova verzija virusa već na putu za Iran. Jednostavno zato što je to daleko jeftinije i manje riskantno oružje od upotrebe borbenih aviona ili bombi. „Moja teorija je da su SAD već u sajber ratu i to na ofanzivnoj strani. Verovatno su već na putu da upotrebe neko novo sajber oružje.“

Na kraju krajeva, Staksnet-crv se pokazao kao veoma uspešan. Langner tvrdi da je ovaj virus prilično naštetio iranskom nuklearnom programu. U toj meri da ga je tehnološki vratio dve godine unazad.

Pretpostavlja se da je Staksnet u nuklearni sistem Irana dospeo uz pomoć „zaraženog“ USB stika ruskog porekla. To je bilo dovoljno da ovaj virus napadne uređaje koji kontrolišu centrifuge uranijuma. Njegov zadatak bio je po svemu sudeći da omogući manipulisanje sistemom za upravljanje, odnosno obustavi rad centrifuga. Istovremeno je Staksnet uspeo da zavara sistem kontrole i prikrije svoje prisustvo. Nemački stručnjak Langner očekuje da će iranski nuklearni program i ubuduće biti na meti napada sajber oružjem. „Iran je u međuvremenu postao svestan da je bio napadnut. Ali sada ti napadi više ne moraju da se odvijaju u tajnosti. Oni sada mogu biti agresivniji, po sistemu našteti im što je više moguće.“

Samouništenje u junu 2012.

Nakon što su svi čuli za oružje zvano Staksnet i počeli da razmatraju nove mere zaštite, stručnjak iz Hamburga očekuje da će digitalno sajber oružje biti rasprostranjenije. Staksnet je pokazao koliko je sajber oružje zapravo sofisticirano. Samim tim postaje interesantno i diktatorima i teroristima

„Sve što im je potrebno da za godinu dve budu u poziciji da izvedu takve napade jeste tehničko znanje, ali i novac. Nastaće tržište na kojem će biti moguće takav napad jednostavno naručiti i platiti za par stotina hiljada evra ili recimo jedan milion. Moglo bi se dogoditi rafinerije ili neka slična postrojenja zakažu u kontroli ispuštanja određenih otrovnih supstanci.“

Ciljani napadi Staksnetom su mogući jer su programerima poznati svi neophodni detalji o cilju, uključujuči i informacije tajnih službi. Čak i oni sajber-kriminalci i teroristi koji ne uspeju do dopru do željenog cilja, mogu da nanesu veliku štetu. Virusi te vrste idealno su oružje za asimetrične sukobe.

„Kada znate strukturu Staksneta i imate znanje o automatizovanoj tehnologiji, onda je jednostavno napraviti sajber oružje. Ono bi recimo moglo biti upotrebljeno tako da do Badnje večeri 2011. inficira sve sisteme i isključi ih simultano u određenom trenutku.“

Langer apeluje na veću pribranost i smatra da je neophodno uvećati svest o rizicima i dodatno zaštititi sisteme zasnovane na automatskim procesima, odnosno u njih više uložiti. A oni koji pokušavaju da rekonstruišu Staksnet i upotrebe ga za sopstvene potrebe, treba da znaju da u jednom trenutku više neće moći da prate „original“. Programeri Staksneta su 12. jun 2012. odredili kao datum njegovog samouništenja.

Autori: Matijas fon Hajn / Jakov Leon
Odg. urednik: Nemanja Rujević