Srpski vozovi „jure“ 30 na sat

Mreža pruga u Srbiji je stara preko jednog veka, a preko polovine svih pruga napravljeno je još u 19. veku. Hronično zanemarivanje srpskih pruga uslovilo je delimične remonte pružnih pravaca, pa je tako u prethodnim decenijama godišnje remontovano svega 41 kilometar pruga. Prema nekim podacima, za normalno održavanje te infrastrukture potreban je remont od oko 200 kilometara pruga godišnje.

Rezultat svega toga je prevoz robe i putnika kao pre sto godina, kaže za Dojče vele Jelica Putniković, urednik onlajn Balkan magazina. Železnica, iako jedan od najjeftinijih vidova teretnog saobraćaja, takođe nije iskorišćena u dovoljnoj meri. Sadašnjost je stoga takva da u pojedinim zemljama vozovi idu 300 na sat, u Srbiji na pojedinim deonicama idu 30 na sat, kaže Jelica Putniković.

„U mnoge segmente srpske privrede, a u železnicu posebno, godinama nije dovoljno ulagano. Tako da od saobraćajnog koridora, koji je nekada išao do maltene svakog sela u Srbiji, pruge sada funkcionišu samo na magistralnim i međunarodnim pravcima, mnoge lokalne linije su ukinute, i ono što je možda najžalosnije, tim prugama se putuje jako sporo“, kaže Jelica Putniković.

Kakva država- takva železnica

Stanje železnice je jako loše, ističe za Dojče vele profesor Saobraćajnog fakulteta Milan Marković. Infrastrutkura je u lošem stanju, vozna sredstva su u lošem stanju, i sve je to tako jer je železnica ogledalo države. Kakva nam je država, takva nam je i železnica, kaže profesor Marković.

„Znači, država ne shvata važnost železnica, to je ono što je osnovno. Ne shvataju da ukoliko železnica nestane, da ćemo imati daleko veći broj saobraćajnih nesreća na drumu, da ćemo imati daleko veća angažovanja prostora, pošto železnički kapaciteti u infrastrukturnom smislu zauzimaju mnogo manje prostora od drumskih. Zatim, imaćemo mnogo nezdraviju okolinu, jer železnica daleko manje zagađuje vazduh od drumskog saobraćaja, sa kojim je naravno konkurentna. I upravo iz tih razloga velike, jake ekonomije, ulažu u železnicu toliko koliko ulažu“, kaže Marković.

Nedostatak novca i pogrešna ulaganja

Železnica svakako nije propala preko noći, skreće pažnju profesor Milan Marković. Potrebno je dosta vremena da se železnica obnovi, ali isto tako i da se upropasti, što je i činjeno tokom proteklih dvadesetak godina. Delimično razlog je zato što nije bilo novca, ali isto tako je i novac pogrešno ulagan, kaže Marković.

„Država nikada nije htele železnici da da onoliko para koliko joj je stvarno bilo potrebno da bi se železnica revitalizovala. A zauzvrat, država železnicu nikada nije pitala kako ona te pare troši. Naravno, postoje i neki drugi razlozi zbog kojih država nikada nije htela da pita železnicu kako ona te pare troši, iako je znala kako ih troši, ali to već nije pitanje na koje bi trebalo da odgovara saobraćajna struka već pitanje za neke druge oblasti“, kaže profesor Marković

Potrebe Evrope - nada za srpske pruge?

Kako je reč o velikom sistemu, potrebno je dosta ulaganja, koja Srbija ne može da pokrije iz budžeta, ocenjuje Jelica Putniković. U tom smislu je značajna obnova saradnje Srbije, Hrvatske i Slovenije na železničkom koridoru 10, jer je to putni pravac koji je veoma važan i zapadnoevropskim zemljama. To pruža izvesnu nadu da će na neki način ipak biti obezbeđen novac za revitalizaciju pružne mreže u Srbiji, kaže Putnikovićeva.

Autor: Ivica Petrović, Beograd

Odgovorni urednik: Ivan Đerković