1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Srpski voćari „okupirali“ Berlin

Najveći međunarodni sajam marketinga voća i povrća "Fruit Logistica" u Berlinu (4.-6.2.) okupio je ove godine rekordnih 2.300 izlagača iz 80 zemalja. I zanimanje kompanija iz Srbije nikad nije bilo veće.

Štand Republike Srbije na sajmu u Berlinu

Štand Republike Srbije na sajmu u Berlinu

Voćarstvo u Srbiji je – i po obrađenoj površini, i po proizvedenim količinama, i po prometu – poslednjih godina u stalnom usponu. To je danas najisplativija grana nacionalne poljoprivrede. Samo je pretprošle godine izvezeno voća u vrednosti od 300 miliona američkih dolara. "Tu svakako mislim i na sveže voće, ali prvenstveno na ono što najviše donosi dohodak državi, a to je smrznuto voće – i to jagodasto: maline, kupine i jagode", napominje Kolinda Hrehorović, stručnjak za voćarstvo iz Ministarstva poljoprivrede u Beogradu. Ona smatra da se dosadašnji uspesi ogledaju u usvajanju savremenih agrotehničkih metoda, modernizaciji skladišta i uzgoju novih sorti, ali u prvome redu rastućim kvalitetom robe: "Naši proizvođači poštuju standarde koji su oko 95 procenata slični evropskim standardima."

Slaba ekonomska integracija u EU

Kako bi se pozitivan trend izvoza ne samo zadržao već i unapredio, najvažnije je da vlada uskladi domaće standarde kvaliteta sa stranim, a proizvođači – što je još uvek retkost – steknu odgovarajuće sertifikate. "Bez njih se ne može, oni su jednostavno neophodan uslov da bi uopšte moglo da se izvozi, jer s kojim god partnerom počnemo razgovore, prvo traže da im pošaljemo kopije svojih sertifikata", potvrđuje Dalija Mrđen iz beogradske fabrike za preradu voća "Libertas". No, mnogo veće glavobolje preduzetnicima zadaje slaba ekonomska integracija Srbije u Evropsku uniju, ističe Zorana Đorđević iz kruševačke fabrike "Marni": "Naša roba zaustavlja se na granici, carini se, rade se analize, taj proces traje 10-12 sati, a nekad i više. Sve to povećava rizik za naše kupce, povećava im troškove, a nama stvara problem, znaci smanjuje našu konkurentnost u odnosu na zemlje regiona."

Posledice globalne recesije

Osim toga, i voćari u Srbiji počinju da osećaju posledice globalne recesije. "Krediti su postali skuplji, teže ih je dobiti, naša roba je ekskluzivna roba, postoji mali problem i u prodaji, to je skupa roba, malo se slabije prodaje", primećuje Ninoslav Marjanović iz fabrike pečuraka "Jurofungo" u Kuršumliji. Možda je i to razlog za izlazak dosad najvećeg broja domaćih firmi na berlinski sajam. Zajedničke štandove u cak dva paviljona sponzorišu Ministarstvo poljoprivrede i izvozna agencija SIEPA, te posredno vlade Nemačke i SAD-a. "USAID je došao s idejom da u trenucima krize, umesto da smanjujemo budžet i sredstva, pokušamo da povećamo prisustvo srpskih firmi – prvenstveno na evropskom tržištu. Mislimo da ce se (pozitivne) posledice toga osetiti kasnije", kaže Tatjana Mrvaljević iz američko-srpske organizacije za unapređenje marketinga u agraru. Prošle godine je kao rezultat nastupa na "Fruit Logistici" sedam srpskih firmi ostvarilo izvoz od sedam miliona evra.

  • Datum 06.02.2009
  • Autor Goran Goić
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/GoNE
  • Datum 06.02.2009
  • Autor Goran Goić
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/GoNE