Srpski Ustav i Kosovo

U komentarima nemacke stampe danas je vidno mesto dobio i novi srpski ustav, koga je usvojila skupstina i zbog koga je raspisan referendum . Misljenja komentatora su uglavnom slicna.

Ugledni dnevnik „Frankfurter algemajne cajtung“ u komentaru na osmoj strani , pod naslovom „Kosovo efekat“ ocenjuje:

Da bi stupio na snagu ustav moraju jos da odobre srpski glasaci na referendumu koji treba da se odrzi 28.i29.okotbra. Potrebna je saglasnost od najmanje polovine svih s pravom glasa, kojima formalno pripada i 2 miliona Albanaca na Kosovu , koji ce referendum bojkotovati. I pri tome uspeh refernduma vazi kao siguran.

Komentator jos podeca da srpski premijer Kostunica nije odrzao dva obecanja koja je dao prilikom predstavljanja programa manjinske vlade 2003.godine. A to je, pocinjanje pregovora sa EU, koji su u medjuvremenu stornirani, jer Beograd jos nije izrucio Ratka Mladica za koga glavna tuziteljka Haskog tribunala Del Ponte pretpostavlja da je na teritoriji Srbije , iako su, kako je rekla, vlasti u Beogradu jedno vreme bile u mogucnosti da to urade. I drugo obecanje koje Kostnuica nije ispunio, podseca komentator FAZa, je obecanje o podeli Kosova na etniccki zatvorene kantone i konacno resenje statusa ,koga ne moze biti bez Srbije.

Kako bi za svoj projekat novog ustava, jedino predizborno obecanje koje bi Kostunica mogao da odrzi, pridobio potrebnu vecinu u parlamentu on je to proglasio patriotskom ponudom trenutka koju bi samo izdajnici mogli da izbegnu. Uvek iznova potencirana „sveobuhvatna samouprava“ autonomne pokrajine, koju Beograd u relanosti moze da sprovodi samo jos u enklavama sa srpskom manjinom, trebalo bi da budu regulisana posebnim zakonom, napominje na kraju, komentator „Frankfurter algemajne cajtunga“.

Ni ugledni dnevnik iz Minhena „Ziddojce cajtung“ takodje nije zaboravio da pomene srpski ustav i u komentaru na cetvrtoj strani pod naslovom „Beogradska prevelika koalicija“ komentator izmedju ostalog primecuje da je postignuta saglasnost svih partija i vladajucih i opozicionih i dodaje:

Moze da se nasluti da posle dogovora svih partija oko ustava dolazi odmah i dogovor o novim izborima. Posle takvih izbora, vlada udruzenih demokrata bi mogla da bude neka vrsta prevelike koalicije , koja bi u interesu drzave, ublazila posledice resenja za Srbe frustrirajuceg pitanja Kosova i udaljila srpske radikale od vlasti. Za srpskog premijera Kostunicu ustav predstavlja konacno jedan uspeh koji moze da pokazze. Crna Gora se protiv njegove volje izdvojila iz zajednicke drzave, a EU je zamrzla pregovore, jer bivsi general Ratko Mladic nije izrucen Haskom sudu.

Kosovski problem sa ustavom ovako bi mozda mogao da se resi: ukoliko Beograd odbije da da saglasnost za pormenu granica, to ce se u Ugovoru primiti k znanju.