Srpski političari sve češće u Rusiji | Politika | DW | 28.08.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Srpski političari sve češće u Rusiji

Kompletan vrh novih srpskih vlasti je, reklo bi se, češće u Rusiji nego u Srbiji. Da li je glavni razlog tako čestih susreta potraga za novcem i kreditima ili jačanje političkih veza i traženje političke podrške?

Tokom celog leta u poseti Moskvi su se smenjivali predsednik Srbije Tomilav Nikolić, premijer Ivica Dačić, i prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić; već sada se inače najavljuje i susret Tomislava Nikolića sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom 11. septembra u Sočiju...

Novac ipak glavni motiv?

Spoljnopolitički novinar „Politike“ Slobodan Samardžija smatra da je potpuno jasno da je promenjena politika Srbije, posebno kada je reč o njenim inostranim partnerima:

U Rusiji je nedavno boravio i ministar odbrane Srbije Aleksandar Vučić

U Rusiji je nedavno boravio i ministar odbrane Srbije Aleksandar Vučić

„Stvar je jednostavno logična, iz prostog razloga što ono što smo hteli da uradimo sa Zapadom i Evropskom unijom (EU) ne ide tako brzo kako smo mi želeli. Naravno, niko se ne odriče te linije ka EU, ali činjenica je da postoji i druga linija u kojoj je pre svega Rusija kao tradicionalni srpski partner. Ono što se od Rusije trenutno traži je više na ekonomskom planu, jer naravno u ovoj teškoj situaciji je svima potreban novac. Tako da verujem da su srpski političari tamo išli ne toliko da dobiju političku naklonost Moskve, koja postoji odavno, nego jednostavno da vide kakve poslove mogu da prave sa Moskvom u budućnosti“.

Svesni geopolitičke situacije

Igor Novaković, istraživač ISAC fonda, kaže za DW kako misli da će nova vlada svoje spoljnopolitičke prioritete definisati tek u narednih nekoliko meseci, ali da će bez obzira na svu srdačnost odnosa sa Rusijom Evropska unija ostati prioritet novih vlasti:

„U svakom slučaju, mislim da je nova vlast svesna geopolitičke situacije u kojoj se nalazi Srbija, i da tu nema previše prostora. Naravno, oko nekih pitanja se verovatno može postići saglasnost sa Rusijom, a to je pre svega odnos Srbije prema NATO, odnosno očuvanje vojne neutralnosti. To bi u svakom slučaju išlo na ruku Rusiji i njenoj spoljnopolitičkoj bezbednosnoj viziji. S te strane se saglasnost verovatno može postići, ali za nešto dalje mislim da su evropske integracije apsolutni prioritet koji će ova vlada podržavati“.

EU diktira stepen odnosa sa Rusijom

Srbija, kao zemlja koja želi punopravno članstvo u EU, trebalo bi da u tom smislu sledi nekakvu zajedničku evropsku politiku, koja se često razlikuje od ruske politike. To otvara pitanje koliko Srbija daleko može ići u saradnji sa Moskvom, a da ne ugrozi evropske intregracije. Slobodan Samardžija za DW ocenjuje kako je to više pitanje za Brisel i Rusiju nego za Srbiju:

„To je stvar koju mora da reši sama EU, tačnije da li pristaje da jedna zemlja kao što je Srbija jednako sarađuje sa obe strane. Znači, taj neki veštački da tako kažem sukob, koji postoji na toj relaciji Rusija-EU, lomi se preko naših leđa i leđa ostalih zemalja koje bi da se uključe u tu saradnju. Jednostavno, to mora da se reši na relaciji Moskva-Brisel, a ako se to ne reši to će se dugo vući i neće biti dobro ni za koga. Jer, ponavljam, Rusija nije važna samo nama ona je itekako važna i EU. Prema tome, to se rešava na nekim drugim nivoima, i Srbija kao takva ne može u tome da učestvuje. Ona samo može da vodi o tome računa i da se prilagođava“.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković