1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Srpski đaci ne umeju da primene znanje

Rezultati PISA testova ukazuju na to da srpski učenici zaostaju za vršnjacima iz sveta za čitavu godinu školovanja. Šta to znači i da li se uopšte treba približavati standardu školovanja u razvijenim zemljama?

default

PISA testovi mere spremnost đaka, uzrasta od 15 godina, za nastavak školovanja i snalaženje u savremenom tehnološkom društvu.

U prethodnom PISA testiranju 2006. godine, đaci iz Srbije su zauzeli 41. mesto među 57 zemalja. Ove godine Srbija je na 43. mestu, ali predstavnici Ministarstva prosvete kažu da taj podatak ne daje realnu sliku, jer su ovaj put u istraživanju učestvovali učenici iz 74 države.

Đaci iz Srbije ostvarili su napredak u oblastima čitalačke, matematičke i naučne pismenosti, ali su i dalje ispod proseka u odnosu na vršnjake iz 73 zemlje Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), pokazuju rezultati PISA testova. Zabeležen je napredak od oko 40 poena u oblasti čitalačke pismenosti i po sedam poena u oblastima matematičke i naučne pismenosti, a smanjen je i broj funkcionalno nepismenih učenika, koji nisu u stanju da razumeju složenije rečenice, i kojih je sada 33 odsto.

Ovakav skok na PISA testovima se dešava izuzetno retko, kaže za Dojče vele Tinde Kovač Cerović, državna sekretarka Ministarstva prosvete, dodajući da je tome doprinela primena dugoročne strategije razvoja obrazovanja, koja ima za cilj da mobiliše ceo obrazovni sistem, pruži podršku nastavnicima i radi na izmeni u programima „što će dati osnovu za stabilan napredak postignuća i kompetencija učenika“.

„Nastavnici bi trebalo da pomognu da deca misle, uče i primenjuju svoja znanja, umesto da samo reprodukuju znanja. To i nije složena aktivnost. To je veoma jednostavno postići, samo je bitno da se nastavnici usmere na to i prilikom ispitivanja i ocenjivanja i kod obrade gradiva“, kaže državna sekretarka. Ona napominje da se ljudski kapital zemlje ne meri izuzetnim pojedincima, već celinom populacije.

„Nijedna zemlja ne može sebi da dopusti da se koncentriše samo na izuzetne, već da radi na tome da što veći deo populacije, ako ne baš svi, razvije kompetencije neophodne za uspešan život, ekonomiju i stabilan društveni sistem“, kaže državna sekretarka Tinde Kovač Cerović.

Problem – primena znanja

Infografik PISA Studie 2010

Rezultati nemačkih đaka

Zato je bitno je da se razmišlja o tome kako da se naši mladi prilagođavaju takvom sistemu, nego da se kaže da PISA nije relevantna, jer se ne poklapa sa onim što naši učenici uče u školama, smatra Aleksandar Baucel, profesor Filozofskog fakulteta i saradnik programa PISA u Srbiji.

„Naši učenici uče da ovladaju znanjima, da poseduju znanja, a mnogo su slabiji kada bi, na osnovu onoga što znaju, trebalo da prepoznaju da je u nekoj situaciji to znanje relevantno i kako bi na osnovu toga mogli da dođu do rešenja. To nam govori da su naši đaci slabije pripremljeni za život u Evropskoj uniji, nego što je to slučaj sa njihovim vršnjacima iz drugih zemalja koje pripadaju OECD grupi ili Evropskoj zajednici.“

Znanje srpskih đaka nije sporno, ali oni ne umeju da ga primene, jer se nisu susretali sa takvom vrstom testova koji traže primenu znanja, naglašava Milan Bajić, nastavnik i direktor Osnovne škole „Josif Pančić“ u Beogradu.

„Mislim da nije problem u neznanju naših đaka, ili bubanju, kako se to često provlači kao neka konstanta odlike naše prosvete, već jednostavno u nemanju prakse u takvoj vrsti provere.“

Nije tačno, dodaje Bajić, da, sa druge strane, obrazovni sistem na Zapadu karakteriše površnost, i da obrazovan čovek ne poznaje dovoljno okolinu i nešto što nije vezano za njegovo zanimanje. „Mislim, da ako dođemo do sredine, da će to biti dobar uspeh“, smatra Bajić.

Mladi „određuju“ investicije

Pisa Studie 2009

Đaci iz Srbije ostvarili napredak u oblastima čitalačke, matematičke i naučne pismenosti, ali su i dalje ispod proseka

Rezultati ovih istraživanja predstavljaju i važan podatak na osnovu koga ljudi u inostranstvu stiču sliku o ljudskim resursima jedne zemlje, dodaje profesor Baucel. Đaci iz Srbije su u sve tri oblasti uglavnom postizali slabije rezultate od učenika iz Slovenije i Hrvatske, a bolje u odnosu na vršnjake iz Crne Gore, Rumunije, Albanije i Bugarske.

„Ako neko želi da investira u nekoj zemlji u regionu, on će onda pogledati kakvim ljudskim resursima država raspolaže, i ako nađe da u nekoj državi postoje bolji ljudski resursi, onda će neki investitor otići pre tamo, nego u Srbiju. Iz te perspektive je važno da unapredimo obrazovni sistem jer je to način da privučemo onu vrstu investicija koja ide u onu vrstu industrija i usluga koja donose veliki profit.“

Istovremeno, važna je i unutrašnja perspektiva, dodaje Baucel, jer bi, za deset godina, Srbija trebalo da postane članica evropske porodice.

„Pitanje je šta mi činimo da pripremimo našu decu za uspešan život u Evropsku uniju. Nije nam, valjda, samo cilj da postanemo formalno deo Unije, već i da tada naši građani, od dvadeset pet godina mogu da budu uspešni u životu u tom okviru“, zaključuje Baucel.

Autor: Relja Božić, Beograd

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM

  • Datum 09.12.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/QTtT
  • Datum 09.12.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/QTtT