1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Srpska osuda Srebrenice naručena sa Zapada?

Predsednik Srbije Boris Tadić najavio je predlog donošenja rezolucije o Srebrenici u srpskom Parlamentu. Političari su, ponovo, podeljeni. Ideja o rezoluciji je plod pritisaka, smatraju analitičari u Beogradu.

Poslanici će, verovatno, biti podeljeni oko rezolucije

Poslanici će, verovatno, biti podeljeni oko rezolucije

Više nevladinih organizacija u Srbiji je tokom protekle godine upućivalo pozive predsedniku Srbije Borisu Tadiću da podrži donošenje rezolucije o Srebrenici, ali tog odgovora nije bilo sve do početka ove godine.

Bilo bi dobro da je taj nagli preokret rezultat svesti predsednika Tadića o neophodnosti takvog poteza, ili moći nevladinog sektora, kaže za Dojče vele Jelena Milić, direktor Centra za evroatlantske studije. Ona ipak misli da se iza promene stava srpskih zvaničnika kriju drugi razlozi:

„Bojim se da je razlog pritisak zapadne međunarodne zajednice da se takva rezolucija donese. Ili je to već bio ranije neki deo aranžmana, u smislu: ‘Dobili ste Prelazni sporazum na odloženo, evo sada je red da pokažete neku volju ako već nema Ratka Mladića’“.

Moralna obaveza ili stranački ustupak?

Deklaracija o Srebrenici nije nikakva obaveza Srbije prema Međunarodnom sudu pravde, i takva tumačenja su pogrešna, smatra Ljiljana Smajlović, predsednica Udruženja novinara Srbije. Ona za DW kaže da se ovakva inicijativa predsednika Srbije može pre svega tumačiti kao ustupak jednoj političkoj stranci na političkoj sceni Srbije:

„Koliko sam ja razumela, ovo je inicijativa koja je važna Liberalno-demokratskoj partiji (LDP). Ovo je inicijativa koju pokreće LDP i, s obzirom na rastući značaj koji ta stranka ima za održavanje stabilnosti vlade u Srbiji, ja jedino mogu to da tumačim činjenicom da je Čedomir Jovanović sve važnija politička ličnost u Srbiji“.

Ipak, diskutabilno je koliko se cela priča sa LDP-om može smatrati isključivo unutrašnjim pritiskom, ocenjuje Ljiljana Smajlović. Jer, kada Čedomir Jovanović pokreće ovakve inicijative, one su često u dosluhu sa onim što je već međunarodni pritisak, ocenjuje Smajlovićeva.

Sada će padati maske evropejstva

Da li će konačno, 15 godina posle genocida u Srebrenici, Srbija osuditi taj zločin?

Da li će konačno, 15 godina posle genocida u Srebrenici, Srbija osuditi taj zločin?

Vlast i opozicija su se podelili oko ovog predloga, i po mišljenju Jelene Milić to će biti prilika za skidanje maski. Sada će se na delu videti lažno evropejstvo pojedinih političara, koji po njenom mišljenju zalaganjem za osudu zločina nad Srbima na neki način pokazuju koliko ne brinu o srpskim žrtvama:

„Nemam ništa protiv da se zločini nad Srbima istražuju, da se utvrđuje odgovornost i krivica za njih. Ali, mislim da je svaki put kad se spomene Srebrenica ubacivanje srpskih žrtava u stvari degradacija tih žrtava. Iz prostog razloga što se njih političari iz opozicije sete samo onda kada neko pomene potrebu da se o Srebrenici izjasnimo i imamo jasan stav da to osudimo“.

Nametanje kolektivne krivice?

Ljiljana Smajlović zaključuje da nema ničeg lošeg u tome da se donese dekleracija o Srebrenici, i dodaje:

„Takođe nema ničeg lošeg ni u tome da se u tu deklaraciju, ili u neku drugu deklaraciju, uključe i svi drugi zločini. Insistiranje na tome da je Srebrenica srpski zločin, pa pošto smo mi Srbi, a i oni koji su počinili taj zločin su bili Srbi sa druge strane granice, je donekle nekorektno ukoliko se doživljava kao pokušaj da Srbi prihvate neku kolektivnu krivicu“.

autor: Ivica Petrović, Beograd

odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 12.01.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/LRlz
  • Datum 12.01.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/LRlz