Sreća i tuga - dva najbolja druga

Rezultati serije eksperimenata koje su sproveli psiholozi sa Univerziteta Virdžinija i Plimut pokazali su da srećna, vesela deca, nisu u stanju da se tako dobro koncentrišu na detalje i analitički razmišljaju - kao što to mogu ozbiljna ili tužna deca. Istraživači su radili sa decom različitog uzrasta raspoređenom u grupama – u jednoj su bila deca tužnog raspoloženja, u drugoj vesela deca.

Za raspoloženje su se pobrinuli muzika i filmovi

Raspoloženje, tužno ili veselo, bilo je podstaknuto muzikom i insertima iz filmova. Za tužno raspoloženje pobrinuli su se film „Kralj lavova“ i kompozitor Maler. Za veselo raspoloženje: isečci iz filma „Knjiga o džungli“ i Mocart.

Tako pripremljena, deca su dobila zadatak da posmatraju kuću na kojoj je bilo puno detalja i pored nje crtež trougla. Potom je trebalo da taj trougao traže na crtežu kuće. Rezultati obe vrste eksperimenata, dakle sa muzikom i sa video insertima, pokazali su da su deca kojoj je indukovano tužno ili neutralno raspoloženje bolje rešavala zadatke od dece kojoj je bilo indukovano veselo raspoloženje.

Sreća površna - tuga analitična

Šefica istraživačkog tima Simone Šnal sa univerziteta u Plimutu opisuje psihologiju koja se krije iza dobijenih rezultata: "Sreća znači da se stvari dobro odvijaju i to vodi ka uopštenoj, površnoj obradi informacija. Tuga znači da nešto nedostaje i podstiče analitičko mišljenje orijentisano ka detaljima. U svakom slučaju važno je shvatiti da je ovo istraživanje pokazalo da je veselo raspoloženje dobro kada se od deteta zahteva kreativnost. To isto raspoloženje može biti više štetno nego korisno kada se zahteva rad na detaljima.“

Koautor studija Vikram Jašval, sa univerziteta u Virdžiniji dodaje da su rezultati studije u suprotnosti sa uobičajenim shvatanjem da sreća uvek vodi ka optimalnim rezultatima. Osećaj lagodnosti koji je tipičan za sreću košta nas na drugoj strani i vodi ka posebnom načinu razmišljanja. To je naravno dobro u mnogim situacijama, ali ne u svim.