1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Srebro i bakterije

Nanotehnologija se smatra jednom od bazičnih tehnologija 21.og veka.Pod njom se podrazumevaju sve tehničke procedure u kojima se koriste ili proizovde strukture manje od stotinu nanometara.Nanometar je milioniti deo milimetra, odnosno stohiljaditi deo prečnika vlasi ljudske kose.Nanotehnologiji je bila posvećena dužna pažnja i na nedavnom industrijskom sajmu u Hanoveru

Nanotehnologija

Nanotehnologija

Naučnici proučavaju najsićušnije elemente materije i života sa sve većom preciznošću.Nanotehnologija može da se primeni i u biologiji i Adi Parcl iz instituta ”Rent e sajentist” kaže:

"Još su stari Rimljani znali da srebro ima antibakterijsko dejstvo.Oni su bacali srebrnjake u bokale kako bi vodu donekle dezinfikovali i zaštitili je od bakterija.Zahvaljujući nanotehnoligiji sada je, naravno, moguće mnogo bolje iskoristiti tu osobinu srebra”, kaže Parcl.

Ukoliko se primeni pravilna receptura nanosrebro može da spreči razmnožavanje bakterija.Dejstvo je slično dejstvu vakcine. Slojem srebra nanodimenzija se praktično mogu zapečatiti površine i linija odbrane ljudskog imunog sistema se tako prenosi na predmete koje svakodnevno koristimo.Parcl kaže:

”Polja primene su kako domaćinstvo, tako i medicina – sva ona gde postoji opasnost od bakterija.Zaštitnim slojem koji ima antibakterijsko svojstvo one se efikasno suzbijaju".

Uz pomoć nanotehnologije institut iz Regensburga pokušava da bakterije i druge izazivače bolesti neutrališe umesto da pokušava da ih iskoreni skupim metodama.Adi Parcl kaže da se stiglo dotle da se patent može izneti na tržište:

”Saradjivali smo kako sa proizvodjačima katetera, tako i sa proizvodjačima površina za kuhinje, nameštaja i lakova.U principu, sa svima koji su zainteresovani da njihovi proizvodi imaju antibakterijsko dejstvo".

Drugu inovaciju na sajmu je izložio Tehnički univerzitet iz Ahena.Tamošnji istraživački tim, na čelu sa profesorom Klausom Heningom, pozabavio se regulisanjem saobraćaja.Profesor Hening kaže:

”To je prvi javno dostupan simulator saobraćaja.Možemo da simuliramo sve moguće situacije u saobraćaju koje, inače, vozači kamiona svakodnevno doživljavaju”.

U dosadašnjim simulatorima bilo je moguće imitirati samo fiktivne situacije u saobraćaju.Uz pomoć ahenskog sistema moguće je rekonstruisati realne situacije.Hening kaže:

”U projektu je saradjivala i industrija – korišćen je MANov kamion, zatim su saradjivali ljudi koji obučavaju vozače kamiona, policija, špediteri”.

Proačuni pokazuju da bi se širim korišćenjem simulatora moglo uštedeti do trideset odsto goriva koje se sada traći prilikom zagušenja u saobraćaju.Osim toga, tipične situacije u kojima dolazi do udesa mogle bi se izbeći već prilikom planiranja saobraćajnih tokova.Hening kaže:

"Osnovna ideja je da se kamioni na autoputu elektronski povežu.Već postoje tri prototipa kamiona Dajmler – Krajsler koji mogu da voze jedan za drugim na udaljenosti od pet metara.Sada proveravamo sve saobraćajne i pravne pretpostavke i nameravamo tokom sledeće dve godine prvu demonstraciju takvog načina vožnje”, kaže profesor Klaus Hening.

  • Datum 07.05.2004
  • Autor K. Feldkeler
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAiT
  • Datum 07.05.2004
  • Autor K. Feldkeler
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BAiT