1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Sreća na hedonističkoj klackalici

Govorimo o sreći, ali sa aspekta genetike. Jer, ne moraju naučnici da nam kažu da ima ljudi koji su skloniji tome da budu srećniji od nekih drugih. Ima li sreća veze sa nasleđem je pitanje sa potvrdnim odgovorom.

Bezgranična sreća je stvarnost, a ne iluzija!

Bezgranična sreća je stvarnost, a ne iluzija!

Naučnici koji se bave istraživanjem fenomena stresa imaju nešto zajedničko sa filosofima – njihov pogled na svet je po malo pesimistički. Robert Sapolski, neurolog sa Univerziteta Stenford u Kaliforniji je jedan od njih.

„Kada nam se mozak razvio, postao veliki, dobili smo mogućnost da razmišljamo o budu ć nosti, o neizbežnom u budu ć nosti, kao recimo o tome da će naši bližnji, kao i mi sami jednoga dana umreti. Logi č na posledica takve spoznaje bi bila duboka depresija. Ali, kako to da oko 80 odsto ljudi nije depresivna? Mislim da je to u vezi sa sposobnoš ć u č oveka da se ose ć a sre ć nim.“

Drukčije ne bih našao put do Boga

Robert Sapolski, smatra da je sreća jedan od urođenih mehanizama za preživljavanje koji nam omogućava da se iznenađujuće dobro snalazimo čak i u tragičnim situacijama.

Ikona Bogorodica sa Hristom u manastiru Kikos na Kipru

Ikona Bogorodica sa Hristom u manastiru Kikos na Kipru

„Razmotrimo situaciju kada č ovek boluje od neizle č ive bolesti. U razgovoru sa takvim pacijentima č uje se i ovo – Naravno da nisam sre ć an što mi je ostalo samo još pola godine života, ali da nisam oboleo od raka nikada ne bi saznao koliko su mi važni prijatelji, ili nikada ne bih našao put do Boga, ili pak znam da zvu č i suludo, ali sam prosto zahvalan što sam se razboleo.- Kada je č ovek, bivaju ć i na smrt bolestan, ipak u stanju da tako razmišlja, to nam ukazuje na neverovatnu izdržljivost naše vrste. Č udo je da je č ovek zaista u stanju da ose ć a sre ć u i u situacijama kada se to uopšte ne o č ekuje.“

Koliko je nepokolebljiva čovekova vera u sreću vidi se i iz najnovije studije Elizabet Fleps koja je neurlog sa univerzitete u Njujorku. Ona je zapravo htela da istraži delove mozga koji su zaduženi za pamćenje.

Ispitanicima su ponuđeni različiti scenariji svakodnevnih situacija, kao što je polaganje ispita ili svađa sa roditeljima. Prvo su takvu jednu situaciju morali da zamisle u prošlosti, a potom u budućnostti.

„Pokazalo se da ljudi budu ć nost vide pozitivno, č ak i kada se radi o negativnim scenarijima. Mi smo mislili – šišanje je jedan neutralan doga đ aj. Me đ utim, kada se radi o projekciji u budu ć nost, od obi č nog šišanja ispala je najbolja mogu ć a frizura koju je iko ikada imao, svi prijatelji su bili oduševljeni, pa je onda naišao zgodan muškarac, i za č as se stvorila situacija... itd, itd. ljudi su nam ispri č ali divne pri č e u kojima su budu ć nost obojili u ruži často. Mi smo potpuno neoč ekivano otkrili tu ljudsku sklonost ka optimizmu.“

Zašto su neki ljudi srećniji?

Ovakvi i slični rezultati istraživanja daju podstreka teoriji o postojanju onoga što se naziva sposobnošću za doživljaj sreće. Ta sposobnost je do izvesne mere urođena. Sonja Ljubomirski, koja se bavi takozvanom pozitivnom psihologijom na univerzitetu Riversajd u Kaliforniji kaže da smo u principu razvili jedan vrlo jednostavan model na osnovu mnogo već urađenih studija.

“Model se sastoji u tome da 100 ljudi pitamo zašto su neki ljudi sre ć niji od drugih. Pokazalo se da je ta razlika 50 odsto nasledna.

10 odsto ili č ak 15 do 20 odsto – shvatite te, brojke nisu zacementirane – odlazi na životne okolnosti. I ono što ostaje je oko 40 odsto.“

Saznanje da je polovina naše sposobnosti da doživljavamo sreću - nasledna, potiče iz oblasti istraživanja blizanaca.

Genetičari koji se bave ljudskim ponašanjem uporedili su nivo sre će kod jednojajčanih i dvojajč anih blizanca. Ispostavilo se da su jednojaj č ani bliznaci u tom smislu veoma sli č ni. I to č ak i onda kada su odrastali odvojeno. Kod dvojajč anih blizanaca sli č nost je bila manja. Kod jednojaj č anih blizanca su geni identi č ni, kod dvojaj č anih samo 50 odsto. Ti rezultati dokazuju da kod sposobnosti za doživljavanje sre ć e postoji geneti č ka komponenta.“

Kao što je svaki čovek programiran za određenu telesnu težinu, tako da se telo ubrzo posle dijete koju jedva izdržimo vrati na početnu tačku, tako svaki čovek ima urođeni nivo sreće na koji se uvek iznova vraća. Time se može objasniti da se brzo raspline sreća zbog recimo nove kuće sa baštom, kao i razočaranje zbog toga što nismo dobili novi posao. Psiholozi za taj fenomen imaju posebno ime – hedonistička klackalica.

Možemo da doživimo beskrajnu sreću

Hedonistička ili već neka druga klackalica?

Hedonistička ili već neka druga klackalica?

Ed Diner sa univerziteta Ilinois objašnjava da se pod tim podrazumeva sposobnost čoveka da doživljava sreću koja je uslovljena njegovim temperamentom.

“Me đ utim, č ovek se brzo navikne na pozitivan doga đ aj. Raspoloženje doduše raste, ali se ubrzo vra ć a na nivo od ranije. Ako se desi nešto tragi č no, ako neko umre, to je vreme patnje u kojem zadovoljstvo životom opada. Ali, posle odre đ enog vremena životna radost se vra ć a. To zna č i da su važna oba elementa – prilagodljivost i temperament. Hedonisti č ka klackalica nam sugeriše da nikada ne možemo da se izdignemo i doživimo nešto kao beskrajnu sre ć u. Baš kao na klackalici. Naši rezultati pokazuju da to nije sasvim ta č no. Hedonisti č ka klackalica je suviše krut model. Ljudi mogu da postanu sre ć niji ili nesre ć niji, ali gledno na duži period, tokom života.“

Sve u svemu, biologija nije nepromenljiva sudbina čoveka. To se vidi i po rezultatima naučnog istraživanja Sonje Ljubomirski - 40 odsto sposobnosti za doživljavanje sreće su stvar načina života.

Samo, treba umeti živeti srećno...

  • Datum 25.08.2008
  • Autor Madeleine Amberger
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/F4Sa
  • Datum 25.08.2008
  • Autor Madeleine Amberger
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/F4Sa