Srećan život pod petrolejkom

Bračni par Soković, 28-godišnji Srđan i 26-godišnja Dušica pre četiri godine su iz Beograda došli u kuršumlijsko planinsko selo Sekirača da obiđu kuću i imanje Srđanovog dede. Iako u oronuloj kući nema ni minimalnih uslova za život, bez vode je i struje, ovo dvoje mladih su tada odlučili da tu ostanu i osnuju porodicu. Troje dece su izrodili, najstariji sin Luka ima četiri godine, Anđela ima tri, a najmlađa Kristina je nedavno rođena i to na pola puta do Leskovca.

Zbog nepristupačnog terena i 40 kilometara udaljenosti od Kuršumlije, Dušica kaže da se pešice zaputila da se porodi u Leskovac, jer je bliži za nekoliko kilometara od Kuršumlije. Međutim, porođaj je krenuo na pola puta do Leskovca, pa je Dušica svratila u prvu kuću jednog planinskog sela i tu se porodila. "Krenuli smo i nismo stigli do bolnice, porodila sam se u krevetu, kao što su se pre porađale naše bake i majke. Beba je dobro i ja sam dobro''- kaže Dušica.

Život bez struje i ovde

Srđan i Dušica nemaju prihode, decu izdržavaju od nadnica, seče drva i drugih poljoprivrednih radova. U njihovoj kući, do koje gotovo nema puta, još uvek svetli petrolejka. Usred leta pucketa vatra iz starog šporeta. Novac za priključak struje ne pretiče od nadnica, pa je zato nema. Kuća na proplanku, potpuno usamljena. Najbliži izvor vode  je na oko pola kilometra, svakodnevno je donose u bocama, i to im je kaže Srđan najveći problem.

"Najveći mi je to problem zbog supruge. Nosi je sama jer ja moram da odem u šumu i nema me po ceo dan. Ona ostavi decu samu kući i ide da donese vodu''- kaže Srđan.

"To što nemamo vodu nam je najteže. Bez vode se ne može, bez struje bismo nekako i mogli" - nadovezuje se Dušica.

‘'Radimo za dnevnice. Imamo za hranu i da kupimo deci ono najosnovnije. Nisam uspeo ništa drugo da kupim, nešto da se vidi - da možemo da kažemo da smo nešto kupili''- priča Srđan.

Nekima je još teže

Iako žive u veoma teškim uslovima, supružnici Srđan i Dušica nikada se nisu nikome obratili za pomoć. Smatraju da u Kuršumliji ima mnogo ljudi koji su u težem položaju od njih a, kako kažu, zemlja još uvek rađa pa će se sami nekako snaći. 

‘'Imamo baštu i jednu malu njivu, veliku stoku nemamo, od poljoprivrede živimo'' - kaže Srđan.

Nakon što se Dušica porodila, ovu porodicu su obišli predstavnici opštine Kuršumlija i sindikata medicinskih sestara Doma zdravlja iz Kuršumlije koji su im uručili novčanu pomoć, igračke, garderobu i hranu. Predstavnik tog sindikata Ivana Veselinović kaže da  je ovo je bila jedina pomoć koju su Sokovići dobili do sada, a njihova deca su prvi put videla igračke. "Žive tako kako su sami odlučili, u vrlo teškim uslovima, što dalje od grada. Oni nisu tražili pomoć niti od opštine niti od Crvenog krsta. Hoće da ostanu ovde da stvore svoj dom, baš ovde".

Pored svih nedaća i teškog života, ova porodica je veoma srećna i kažu da se nadaju da će im se ostvariti želja da uvedu vodu i struju u kuću jer planiraju da ostanu da žive u ovom selu.

Autor: Ljiljana Danilović

Odg. urednica: I. Ivanović