1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Srce „nastalo“ od tankog creva

Naučnici iz Hanovera su jednoj pacijentkinji spasili život tako što su deo srca zamenili delom tankog creva. Ovakva vrsta transplantacije vrši se veoma retko, budući da su istraživanja u toku.

default

Ne mogu svi da računaju na transplantaciju srca

Otkrivanje raka je šok za svakog. Tako je bilo i u slučaju jedne 40-godišnje Holanđanke. Zloćudni tumor se već bio proširio i to na komplikovanim mestima. Zato je ona poslata profesoru Akselu Haverihu u Hanover. Haverih je na čelu Klinike za srce i transplantacije:

„Kod ove pacijentkinje je bilo specifično što se tumor prostirao i na levoj pretkomori srca, ali i na korenu desnog plućnog krila. U Holandiji su procenili da je operacija nemoguća i žena je došla u Hanover tražeći poslednju slamku spasa“, priča Haverih.

Jednostavno odstranjivanje tumora sa srca vodilo bi u sigurnu smrt

Herz wird für Transplantation vorbereitet

Transplantacija nije dolazila u obzir jer se ona ne praktikuje kod pacijenata sa rakom. Zato se profesor Haverih odlučio za sasvim novu metodu: odstranio je sloj srca zahvaćen tumorom i odmah ga zamenio delom tankog creva pacijentkinje. Tokom zahvata ona je bila prebačena na veštačka pluća.

„Tanko crevo smo odstranili sa svim pripadajućim krvnim sudovima i bilo je ukupno petnaestak santimetara dugo. Tanko crevo je pogodno jer sadrži sudove koje povezujemo sa krvotokom pacijenta, kao kod bajpasa. Tako dobijamo funkcionalne implante“, kaže Haverih.

Hirurg je prišio zid creva za srce tačno na mestu gde je bio odstranjeni sloj desne pretkomore. Ono što je usledilo bilo je poezija hirurgije – na ultrazvuku je lepo moglo da se prati kako deo creva poprima funkciju pulsirajućeg srčanog zida. „Posle samo tri sedmice počele su kontrakcije ovog dela creva. Nakon šest sedmica ovaj deo je funkcionisao gotovo normalno i sinhrono sa otkucajima srca pacijentkinje.“

Uspešna istraživanja na životinjama

Naučnici su znali da bi zahvat mogao da uspe nakon dugogodišnjih istraživanja na pacovima, a kasnije i svinjama i ovcama. Ipak, još nije sasvim poznato odakle i kako se razvijaju srčane ćelije. Da bi se pronašao odgovor na to pitanje, uzorci iz životinja su poslati Institutu Maks Plank za srce i pluća kod Bad Nauhajma. „Pronašli smo dva različita oblika srčanih ćelija. Neke su embrionske vrste matičnih ćelija i nastaju u samom tkivu creva, a druge se grade u neposrednoj blizini krvnih sudova. Verujemo da se određeni delovi srčanih ćelija grade od obe vrste ovih ćelija“, kaže Haverih.

Još nije poznato odakle i kako matične ćelije dobijaju signal da treba da izvrše metamorfozu. Ovaj postupak primarno nije razvijan za obolele od tumora, nego za decu koja imaju srčane probleme. Ipak, za sada još nijedno dete nije podvrgnuto zahvatu. U Evropi se godišnje rodi 1.000 beba sa srčanom manom, mnoge umiru rano jer nema dovoljno organa za transplantaciju. Nova metoda bi mogla da pomogne. „Primarni cilj nam je bio da primenjujemo zahvat na deci koja imaju urođenu manu, dolaze na svet sa recimo samo jednom srčanom komorom ili pretkomorom. Ovime bismo obezbedili olakšanje, možda i potpuno izlečenje“, zaključuje doktor Haverih.

On veruje da će se operacije na deci izvoditi uskoro. Najpre će zahvat biti izvođen kada više za dete nema drugih mogućnosti lečenja. Takav slučaj je bila i pacijentkinja iz Holandije – bez operacije bi sigurno umrla. Odnedavno je ova majka četvoro dece ponovo sa svojom porodicom, a u njoj kuca srce nastalo od tankog creva.

Autori: Mihael Engel / Nemanja Rujević
Odg. urednik: Jakov Leon