1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

"Srbiji dati mesto kandidata za EU!"

„Srbija je poslednjih meseci najviše napredovala u evrointegracionim procesima i zato bi trebalo da bude nagrađena, možda i statusom kandidata za članstvo u EU“, smatra Antonijo Misiroli iz Centra za evropsku politiku.

Srbija je najdalje odmakla na putu ka EU, smatra Misiroli

"Srbija je najdalje odmakla na putu ka EU", smatra Misiroli

Građani EU osećaju se ugroženi u vremenima krize i porasta nezaposlenosti, pominje se i zaustavljanje daljeg proširenja Unije. Da li to znači da cenu krize treba da plate zemlje kojima je strateški cilj ulazak u EU? Među tim zemljama, Srbija je, prema mišljenju Antonija Misirolija iz Centra za evropsku politiku u Briselu, najviše napredovala u poslednje vreme.

„Srbija je zemlja koja je, u poslednjih par meseci najviše napredovala po pitanju integracionih procesa. Mislim da bi bilo pametno da se Srbija, u narednom periodu, nagradi za to, čak i statusom kandidata za članstvo“, jasan je Misiroli.

Međutim, ono što Srbiji otežava put ka članstvu u EU jeste nerešeno pitanje Kosova. U Centru za evropsku politiku kažu da posle iskustva sa Kiprom, EU sebi ne može da dozvoli da razmatra prijem zemlje sa nerešenim teritorijalnim problemom.

Balkanu je mesto u Uniji

Na Balkanu su zemlje sa relativno malom populacijom, ali i velikim brojem nerešenih problema. Ipak proces proširenja EU na Balkan mogao bi da ide lakše, u odnosu na recimo Tursku, smatra Misiroli.

„Ako se Balkan uzme kao celina, iako ima dosta problema, on može jednostavno biti „uvučen“ u EU. Sve te zemlje zajedno su manje od Rumunije, pa ako nam je pošlo za rukom da integrišemo Rumuniju, to možemo da učinimo i sa Zapadnim Balkanom. To područje je geografski već unutar EU, jer se sa svih strana graniči sa zemljama članicama.“

Međutim, baš pitanje Rumunije i poslednjeg proširenja EU iz 2007. baca senku na sledeće proširenje, jer je, prema rečima Misirolija, prijem i Bugarske i Rumunije bio preuranjen. Zemlje nisu bile spremne za taj korak, i sad plaćaju cenu za to, ali je plaća i EU.

Svi kandidati imaju probleme

Iako implementacija Lisabonskog ugovora stoji kao prvi preduslov za dalje razmatranje pitanja proširenja EU, sve zemlje koje se nalaze u procesu integracija imaju zajedničke, ali i specifične prednosti i mane na tom putu.

I dok pitanje Kosova može da koči Srbiju, Bosna i Hercegovina imaju pak svoje specifične probleme na putu evrointegracija. Antonijo Misiroli kaže:

„BiH je zemlja koja je najviše paralizovana kada su u pitanju unutrašnje reforme. To je, između ostalog, posledica problema koji postoje u odnosima između bosanskih Srba i drugih zajedenica u Republici.“

Makedonija bi sa druge strane, kad jednom reši problem oko imena, mogla da postane član Unije i to za par godina.

Pomenuta Turska je zemlja koja najduže čeka na prijem u EU. Iako ona na svojoj agendi nema bilateralne probleme kakve imaju druge dve zemlje kandidati, Hrvatska sa Slovenijom oko granica i Makedonija sa Grčkom oko imena, Turska ima problem sa sporim reformama, a veliki broj Evropljana je, prvenstveno zbog njenog geografskog položaja, ni ne vidi kao deo Evrope.

Veličina Turske i njena populacija donele bi joj, kao eventualnom ravnopravnom članu, veoma jak uticaj u odlučivanju, a pitanje je da li su Evropljani trenutno spremni na to.

autor: Marina Maksimović, Brisel

odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 10.07.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/IkMf
  • Datum 10.07.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/IkMf