"Srbiji dati mesto kandidata za EU!"

Građani EU osećaju se ugroženi u vremenima krize i porasta nezaposlenosti, pominje se i zaustavljanje daljeg proširenja Unije. Da li to znači da cenu krize treba da plate zemlje kojima je strateški cilj ulazak u EU? Među tim zemljama, Srbija je, prema mišljenju Antonija Misirolija iz Centra za evropsku politiku u Briselu, najviše napredovala u poslednje vreme.

„Srbija je zemlja koja je, u poslednjih par meseci najviše napredovala po pitanju integracionih procesa. Mislim da bi bilo pametno da se Srbija, u narednom periodu, nagradi za to, čak i statusom kandidata za članstvo“, jasan je Misiroli.

Međutim, ono što Srbiji otežava put ka članstvu u EU jeste nerešeno pitanje Kosova. U Centru za evropsku politiku kažu da posle iskustva sa Kiprom, EU sebi ne može da dozvoli da razmatra prijem zemlje sa nerešenim teritorijalnim problemom.

Balkanu je mesto u Uniji

Na Balkanu su zemlje sa relativno malom populacijom, ali i velikim brojem nerešenih problema. Ipak proces proširenja EU na Balkan mogao bi da ide lakše, u odnosu na recimo Tursku, smatra Misiroli.

„Ako se Balkan uzme kao celina, iako ima dosta problema, on može jednostavno biti „uvučen“ u EU. Sve te zemlje zajedno su manje od Rumunije, pa ako nam je pošlo za rukom da integrišemo Rumuniju, to možemo da učinimo i sa Zapadnim Balkanom. To područje je geografski već unutar EU, jer se sa svih strana graniči sa zemljama članicama.“

Međutim, baš pitanje Rumunije i poslednjeg proširenja EU iz 2007. baca senku na sledeće proširenje, jer je, prema rečima Misirolija, prijem i Bugarske i Rumunije bio preuranjen. Zemlje nisu bile spremne za taj korak, i sad plaćaju cenu za to, ali je plaća i EU.

Svi kandidati imaju probleme

Iako implementacija Lisabonskog ugovora stoji kao prvi preduslov za dalje razmatranje pitanja proširenja EU, sve zemlje koje se nalaze u procesu integracija imaju zajedničke, ali i specifične prednosti i mane na tom putu.

I dok pitanje Kosova može da koči Srbiju, Bosna i Hercegovina imaju pak svoje specifične probleme na putu evrointegracija. Antonijo Misiroli kaže:

„BiH je zemlja koja je najviše paralizovana kada su u pitanju unutrašnje reforme. To je, između ostalog, posledica problema koji postoje u odnosima između bosanskih Srba i drugih zajedenica u Republici.“

Makedonija bi sa druge strane, kad jednom reši problem oko imena, mogla da postane član Unije i to za par godina.

Pomenuta Turska je zemlja koja najduže čeka na prijem u EU. Iako ona na svojoj agendi nema bilateralne probleme kakve imaju druge dve zemlje kandidati, Hrvatska sa Slovenijom oko granica i Makedonija sa Grčkom oko imena, Turska ima problem sa sporim reformama, a veliki broj Evropljana je, prvenstveno zbog njenog geografskog položaja, ni ne vidi kao deo Evrope.

Veličina Turske i njena populacija donele bi joj, kao eventualnom ravnopravnom članu, veoma jak uticaj u odlučivanju, a pitanje je da li su Evropljani trenutno spremni na to.

autor: Marina Maksimović, Brisel

odg. urednik: Nemanja Rujević