Srbija u zabludi da će sa Kosovom u EU

Evropska unija je do sada bezrezervno podržavala „proevropsku“ vladu Borisa Tadića, ali se situacija zakomplikovala nakon što je Kosovo proglasilo nezavisnost, smatra berlinski politolog Bodo Veber. S obzirom na činjenicu da pet zemalja Evropske unije nije priznalo nezavisnost Kosova, Brisel je odlučio da u kontekstu evropske integracije Srbije zaobiđe pitanje Kosova. To je vremenom rezultiralo obostranim samozavaravanjem, ocenjuje Veber.

„EU se od tada pretvara kao da bi Srbija mogla na kraju ući u Evropsku uniju, a da ne prihvati realnost da je Kosovo nezavisna država. Srpska vlada se na drugoj strani pretvara da može dobiti i jedno i i drugo: I Kosovo i Evropsku uniju.“

„Srbija se mora mnogo više dokazivati nego ostali“

Treba pohvaliti diplomatski put zvaničnika Srbije kojim forsiraju svoje evropsko opredeljenje, kaže Volfgang Hepken, balkanolog i profesor na Univerzitetu u Lajpcigu. U većini zemalja EU vlada skepsa oko daljeg proširenja i zato se svaki novi kandidat, a time i Srbija, danas mora mnogo više dokazivati nego što je to bio slučaj pre pet godina, ocenjuje profesor Hepken.

„Imam utisak da na evropskom nivou nedostaje jasna politika prema Balkanu. Obećanje o evropskoj integraciji i dalje je na snazi, a ono je nedavno još jednom potvrđeno i na ministarskoj konferenciji u Sarajevu. Međutim, evropski zvaničnici bi morali izneti jasan stav, kako će ta perspektiva izgledati narednih godina i kako bi je trebalo primeniti u praksi.“

„Ovog meseca sledi konačna odluka o kandidaturi“

Da Evropska unija nema jasan stav oko Balkana, potvrđuje i intervju holandskog ministra spoljnih poslova Maksima Ferhagena koji je izjavio da je kandidatura Srbije u decembru prošle godine bila lična inicijativa švedskog kolege Karla Bilta, komentariše politolog Bodo Veber.

„Bila je to lična odluka koju je Karl Bildt za vreme švedskog predsedavanja Evropskom unijom doneo protiv većine u Uniji“, tvrdio je Ferhagen. Bodo Veber smatra da je došlo do preokreta i da će Evropska unija sada nastojati da zatvori taj krug.

Ima li kompromisa?

„Kompromis bi bio da se odmrzne ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju na sastanku ministara spoljnih poslova ovog meseca, uz ignorisanje ranijih uslova „potpune saradnje sa Hagom“. S druge strane, sve dok svih 27 država Evropske unije ne ratifikuju sporazum, Evropska komisija neće priznati kandidatski status Srbije.“

Činjenica je da unutar Evropske unije postoji mnogo različitih interesa, ali Evropska komisija je krajnja instanca koja se veoma snažno zalaže za politiku proširenja Unije, smatra saradnica nemačke Fondacije za nauku i i politiku, Solvig Rihter.

„Što se tiče politike proširenja Unije i objektivne ocene srpske aplikacije za članstvo u Uniju, mislim da se podudaraju interesi Evropske komisije i Srbije. Što se lobiranja tiče, to Srbija čini sama radi sopstvenog interesa.“

Autor: Selma Filipović, Berlin

Odg. urednik: N. Jakovljević