Srbija u iščekivanju

Premijer Vojislav Koštunica optimistički smatra da će misija otvoriti put za nove pregovore o Kosovu i označiti definitivan kraj plana koji je predložio specijalni izaslanik Marti Ahtisari. Srpska strana naglašava da standardi koje je predvidela mejdunarodna zajendica nisu ispunjeni, da Srbi na Kosovu i dalje žive u ponižavajućim uslovima i da im je bezbednost dramatično ugrožena.

Beograd takodje podseća da nema željenog povratka više od 200.000

srpskih izbeglica, naglašavajući da je samo Prištinu nakon povlačenja srpskih snaga moralo na napusti njih oko 40.000.

Ali, očekivanja da bi se za samo dva dana, koliko će misija provesti na Kosovu, mogao dogoditi radikalan obrt, su nerealna. Toga su svesne i srpske vlasti, a beogradski mediji prenose da vladini predstavnici nisu zadovoljni preliminarnim planom posete i da smatraju kako su pojedine neuralgične tačke potpuno zaobidjene.

Glavni Koštunicin adut je i dalje podrška Rusije, koja nagoveštava da će se u Savetu bezbednosti oštro usprotiviti pokušajima da se status Kosova reši na način na koji je predložio Ahtisari, odnosno dodeljivanjem uslovne nezavisnosti. Srpskom premijeru je svakako prijalo kada je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov tokom prošlonedeljne posete Beogradu izričito rekao da je Ahtisarijev plan propao.

Iako SAD i Evropska unija još veruju da mogu da ubede Moskvu da

prihvati Ahtisarijev plan, jasno je da nakon ižjave Lavrova to neće biti lako bez makar delimičnih izmena plana. Otuda se medju posmatračima u Beogradu sve češće spekuliše da Vašington i Moskva već rade na korekciji Ahtisarijevog predloga.

Izmene se, navodno, odnose na pojačavanje autonimnih prava za oblasti sa srpskom većinom i jačanje njihovih veza sa Srbijom. Za uzvrat, Srbija bi morala da pokaze fleksibilniji stav kada je reč o statusu Kosova. Ako Vašington i Moskva zaista postignu neki dogovor o izmenama plana, za očekivati je da bi na Beograd i Prištinu bio izvršen dodatni pritisak da prevazidju razlike.

Za sada, medjutim, nema opipljivih potvrda da je ovakva diplomatska inicijativa uopšte u toku. Naročiti nije jasno kako bi se rešio problem vezan za status, budući da Beograd i dalje odlučno zastupa stav da je pokrajina deo srpske teritorije, a Priština zahteva nezavisnost.