1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Srbija u EU tek 2023. godine?

Austrijski ORF je napravio malo istraživanje i na osnovu onoga što je saznao zaključio: Srbija će u Evropsku uniju tek negde 2023. godine! Jer evropski zvaničnici redom navode da je pšotrebna određena pauza u proširenju.

Stop u evrointegracijama za balkanske zemlje

Stop u evrointegracijama za balkanske zemlje

Sudbinu Srbije, prenosi ORF, bi moglo da podeli još nekoliko zemalja: Makedonija, BiH, Albanija, Kosovo, dok ranijem prijemu može da se nada jedino Crna Gora. Hrvatska bi, naravno, bila primljena za dve ili tri godine.

Nikad nije zgodno vreme

Crnogorska ministarka za evropske integracije Gordana Đurović požalila se nedavno da kada god sa sagovornicima iz EU pokrene pitanje prijema Crne Gore čuje da nije trenutak – ili je kriza, ili se razmišlja o granicama proširenja, ili su baš izbori, a malo-malo pa su u nekoj zemlji izbori.

Peter Balač, bivši mađarski ministar spoljnih poslova i bivši evropski komesar, smatra da je stvar u tome što među 27-oricom postoji zamor, ne samo kod političara, nego i građana. A Erhard Busek, bivši koordinator Pakta za jugoistočnu Evropu kaže: „Proširenje svakako nema veze sa pojedinim zemljama, nego je posle potpisivanja Lisabonskog sporazuma nemoguće doneti odluku u EU. Lisabon još nije savladan i preovladava stav: šta će nam proširenje kada sami sa sobom ne možemo da izađemo na kraj.“

Nema čarobnih štapića

A Peter Balač podseća: „Svako proširenje usledilo je otprilike deset godina nakon prethodnog. U doglednoj budućnosti ne bih očekivao prijem više od dve – tri zemlje.“ To praktično znači da bi posle prijema Hrvatske i Islanda usledila pauza od desetak godina pre velikog balkanskog proširenja za koje su kandidati Srbija, Makedonija, Albanija, BiH i Kosovo.

Peter Balač smatra i da prijem u EU nije čarobni štapić i da postoje i drugi načini stabilizacije kao što su trgovina, saobraćajno povezivanje, vizna liberalizacija. Erhard Busek se ne slaže sa tim pristupom i kaže da je to pojednostavljivanje problema. Busek to ovako objašnjava:

„EU ne može da pobegne od odgovornosti za Balkan, jer su od Bečkog kongresa sve odluke o Balkanu donošene u Londonu, Parizu i Beču do kraja Prvog svetskog rata. Mi od tih problema ne možemo da pobegnemo, jer smo ih delimično stvorili“, kaže Busek. Istina, takav pristup trenutno malo ko podržava u EU.

orf/nb/nr

  • Datum 03.09.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/P3VH
  • Datum 03.09.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/P3VH