Srbija – težak kandidat za EU | Evropa | DW | 25.12.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Srbija – težak kandidat za EU

Iako zna datum za početak pregovora o članstvu u Evropskoj uniji, Srbiji u ovom trenutku niko ne može da dâ odgovor na pitanje kada bi mogla i da uđe u porodicu evropskih zemalja.

Otvaranjem pregovora o članstvu u januaru 2014. godine Srbija i Evropska unija ulaze u novu fazu odnosa. Za Beograd, u pitanju je istorijski korak na putu ostvarivanja strateškog državnog cilja – članstva u EU. U Briselu upozoravaju da se radi o početku dugog i zahtevnog procesa pristupnih pregovora koji podrazumeva ispunjavanje kriterijuma i prilagođavanje evropskim standardima: „Održavanjem prve Međuvladine konferencije (Srbija-EU) tek počinje prava interakcija i posao između zemalja članica i Srbije, uz pomoć Evropske komisije“, ocenjuje za DW komesar za proširenje EU Štefan File.

Srbija je u intenzivniji odnos sa Evropskom unijom ušla 2000. godine, posle demokratskih promena u zemlji i pada režima Slobodana Miloševića. Kao zvaničan početak procesa evrointegracija vidi se 2005. godina i otvaranje pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Status zemlje kandidata za članstvo u EU, Srbija je dobila sedam godina kasnije. U situaciji kada proces pristupanja Evropskoj uniji, pored tehničkog ispunjavanja standarda, postaje sve više i politički proces, proces koji raste sa EU i uči iz prethodnih proširenja, niko sa sigurnošću ne može da predvidi dinamiku evrointegracija jedne zemlje. Procena je da bi do zatvaranja svih 35 poglavlja pregovora o članstvu Srbije u EU, moglo da protekne više od pola decenije. Potom sledi potpisivanje pristupnog ugovora, pa tek onda članstvo.

Treffen Ashton, Thaci und Dacic

Dačić i Tači sastali su se dvadesetak puta uz posredovanje Ketrin Ešton

Kosovsko pitanje na evropskom putu Srbije

I u Briselu i u zemljama aspirantima na članstvo u EU, svesni su činjenice da je danas i duže i teže nego ikada ranije ući u trenutno 28-članu familiju evropskih zemalja. Pored osnovnih kriterijuma iz Kopehagena, koji su isti za sve (odnose se na slobode, vladavinu prva, ekonomsku konkurentnost i usvajanje i primenu evropskog zakonodavstva) postoje i specifični faktori koji određuju evropski put jedne zemlje. U slučaju Srbije u pitanju je istorijsko nasleđe iz ratnih 90-ih godina prošlog veka. Evropska unija jasno je stavila do znanja da ne želi da „uvozi nestabilnost“. Tako je insistiranje EU na punoj saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju i normalizaciji odnosa sa Kosovom u velikoj meri uticalo na evrointegracije Srbije i obratno. Srbija je u poslednje dve godine ispunila i svoje međunarodne obaveze prema sudu u Hagu i potpisala prvi sporazum o normalizaciji odnosa sa Kosovom.

„Srbija je 'težak' kandidat. I to ne samo zbog svoje prošlosti i nerešenog konflikta sa Kosovom, već i zbog komplikovane ekonomske situacije, a postoje i nedostaci u oblasti vladavine prava i jačanju političkih institucija“, objašnjava za DW Dušan Reljić koji se nalazi na čelu briselske kancelarije nemačkog Instituta za međunarodne odnose i bezbednost.

Pitanje dalje normalizacije odnosa sa Kosovom teći će kao proces paralelan pregovorima o članstvu, poručuje Brisel Beogradu. Pre ulaska u EU, Srbija će, prema poslednjoj odluci zemalja članica, morati da sa Kosovom potpiše „pravno obavezujući dokument o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa“. U Briselu objašnjavaju da u pitanju nije priznavanje nezavisnosti Kosova već nastavak uspešno započetog procesa saradnje Beograda i Prištine.

Protest in Belgrad Kosovo Serbien Flagge

Protesti sa motivima "Kosovo je Srbija" sve su ređi i sve manje posećeni

Evropski konsenzus u Srbiji

U godinama kada je Evropska unija pokušavala da prevashodno reši unutrašnje goruće probleme nastale kao posledica ekonomske krize, politika proširenja Unije izgubila je na zamahu, a sve češće se može čuti sintagma „zamor od proširenja“. Zemlje članice EU, okrenute jačanju integracije iznutra, nepoverljive su prema spremnosti zemalja kandidata da ispunjavaju sve zahteve članstva. Sa druge strane, aspiranti na članstvo smatraju da EU postaje isuviše „izbirljiva i zahtevna“. Uprkos tome, u Srbiji danas postoji nikada širi politički konsenzus o što bržem pristupanju zemlje EU. Nekadašnja opozicija proevropskim snagama (koje su započele proces evrointegracija Srbije), danas je na čelu države i po oceni Brisela „predano i uspešno“ vodi zemlju evropskim putem.

Istovremeno, procenat građana Srbije koji se zalažu za ulazak svoje zemlje u EU, varira od 80 odsto, početkom 2000, do 41 procenat, što je bio istorijski minimum krajem prošle godine. Na takav pad poverenja u EU uticali su kako početak primene dogovora sa Kosovom i neke odluke Tribunala u Hagu. Napredak zemlje na putu evrointegracija u godini za nama uticao je na porast evroentuzijazma među građanima: „Bitno je da se naglasi da u Srbiji postoji natpolovična većina građana koji želi da vidi Srbiju kao članicu EU“, kaže za DW Ivan Knežević iz Evropskog pokreta u Srbiji.

Za građane Srbije i dalje najvidiljiviji efekat evrointegracija jeste vizna liberalizacija. Transformativna moć evrointegracija u ovom trenutku ogleda se i u kreiranju institucija i pravnih okvira koji omogućavaju građanima Srbije da uživaju prava koja im nisu bila dostupna ranije, (kao što je ombudsman, agencija za borbu protiv korupcije, regulisanje slobode tržišta, zaštita ravnopravnosti, restitucija): „Ono što nas čeka u nastavku procesa evrointegracija jeste implementacija tog harmonizovanog zakonodavstva EU i valjana implementacija svih standarda EU u Republici Srbiji kao bi građani imali konkretne i prave koristi“, kaže Knežević za DW.

EU kao cilj i način za napredovanje

Implementacija je upravo ono na čemu insistira i Evropska unija. I to prvenstveno u fundamentalnim oblastima kao što su vladavina prava, slobode, a od ove godine i ekonomija. Brisel podseća da je upravo zbog politike proširenja evropski kontinent postao kontinent prosperiteta, mira i stabilnosti. Komesar za proširenje EU Štefan File insistira na kredibilitetu tog procesa, kako za EU tako i za Srbiju, i u razgovoru za DW zaključuje: „Tu nema automatizma. Nema autopilota u procesu proširenja. Nije samo Evropska komisija ta koja mora da uveri zemlje članice, već i vlade zemalja članica moraju da uvere svoje građane da će taj proces dovesti Srbiju do eventualnog datuma prijema kao zemlju potpuno spremnu za članstvo“.

Iz Beograda kažu da, iako bi želeli da što pre postanu punopravna članica EU, sam datum ulaska nije prevashodni cilj, već je to napredak zemlje i modernizacija društva do čega se stiže evropskim putem.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković