Srbija – strategija preživljavanja | Politika | DW | 14.11.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Srbija – strategija preživljavanja

Iako je uvreženo mišljenje da srpskim tržištem vladaju oligarsi, kao i da vlada malo šta čini da otvori tržište, premijer Dačić pokušao je u Berlinu da uveri nemačke privrednike da je Srbija dobro mesto za investiranje.

Delegacija Vlade Srbije predvođena premijerom Ivicom Dačićem učestvovala je u utorak (13.11.) na forumu „Poslovnog udruženja za Istočnu i Centralnu Evropu“ koji je u Berlinu organizovala „Dojče banka“. U delegaciji je bio i ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić, a oni su razgovarali s predstavnicima nemačkih firmi koje su već prisutne ili nameravaju da investiraju u Srbiju.

Olakšice za strane investitore

„Naša delegacija je ovde došla da prisustvujemo ovom forumu i razgovaramo sa privrednicima u želji da pomognemo poslovne odnose između Nemačke i Srbije“, rekao je u Berlinu premijer Srbije Ivica Dačić. On se osvrnuo se na uslove poslovanja u Srbiji i naglasio da u toj zemlji postoje razni sistemi poreskih i infrastrukturnih olakšica, kao i finansijskih podsticaja za buduće investitore.

Kako privući investitore u Srbiju?

Kako privući investitore u Srbiju?

„Uslovi za poslovanje u Srbiji su isti kao i u Nemačkoj. Srbija ima otvoreno tržište, u Srbiji ne postoje carinske barijere prema Evropskoj uniji“, rekao je Dačić. „Uslovi za poslovanje u Srbiji su takvi da se mi trudimo da privučemo investitore. Prvi uslov jeste da imate političku i ekonomsku stabilnost. Ova vlada je politički stabilna i ima ogromnu većinu u parlamentu, ova vlada ide evropskim putem sa ciljem da što pre dobijemo datum pregovora za članstvo u EU. U Srbiji postoji jasan sistem podsticaja za investitore, sistem raznih olakšica, poreskih olakšica, raznih olakšica kada je reč o infrastrukturi i dobijanju zemljišta i postoje i finansijski podsticaji za otvaranje novih radnih mesta. Ova vlada ne zavisi ni od jednog monopoliste, ni od jednog oligarha i ja zaista pozivam sve investitore da pokušaju svoj biznis u Srbiji“, izjavio je premijer.

Mere za smanjenje deficita

Iako Dačić ističe da je jedan od najvažnijih uslova za podsticanje investicija pored političke i ekonomska stabilnost, nova vlada je prodavanjem evroobveznica u iznosu od 1,5 milijarde američkih dolara, Srbiju već dodatno zadužila. Taj novac, kao i novac obezbeđen nedavnim povećanjem poreza na dodatnu vrednost, uglavnom je potrošen na javnu potrošnju, odnosno isplatu plata i penzija. Takve mere povećale su javni dug i dodatno ugrozile ekonomsku stabilnost zemlje. Na pitanje kako vlada planira da se izbori sa visinom javnog duga, kao i koja je vladina strategija za prevazilaženje recesije u srpskoj ekonomiji Dačić odgovara:

„Vladina strategija je da Srbija preživi. Ova vlada postoji tri meseca. Trebalo je obezbediti sredstva za pokrivanje deficita koji je bio veći nego planiran, trebalo je obezbediti sredstva za isplatu plata, penzija da država normalno funkcioniše. Mi smo imali zadatak da zaustavimo krvarenje, a onda da lečimo bolest i ove mere koje smo imali su kratkoročnog tipa. Dugoročne mere jesu sigurno usmerene ka što većem smanjenju budžetskog deficita i u krajnjoj liniji ka privrednom rastu. U ovoj situaciji želimo da smanjimo nepotrebnu birokratsku potrošnju, a da podstičemo investicionu potrošnju.“

I štednja i razvoj?

Veličina javnog sektora je nesumnjivo jedno od najvećih opterećenja budžeta Srbije, ali Dačić naglašava da se taj problem neće rešavati otpuštanjem radnika i da nova vlada ima drugačiji pristup rešavanju ekonomskih problema. „Voditi takvu ekonomsku politiku svako zna. Najlakše je otpustiti 90 odsto radnika. Najlakše je ukinuti penzije i smanjiti sva socijalna davanja, ali mi to nećemo. Mi smo rekli da postoji razlika u našem pristupu rešavanja ekonomskih pitanja, a to je da mi nismo za stezanje kaiša građana nego smo za ukidanje nepotrebnih troškova i za investicije i za razvoj privrede kao pokretača izlaska iz krize. Nama je potrebna i štednja i razvoj.“

Autorka: Natalija Miletić, Berlin
Odgovorni urednik: Ivan Đerković