1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Srbija-Rusija: Izazov za Zapad?

Beograd i Moskva, u sklopu svih interesa, u poslednje vreme postaju sve bliži, zaključuju u „Stratforu“. Pitanje je do koje će mere Rusija iskoristiti svoj savez sa Srbijom i koliko će Zapad ozbiljno shvatiti taj izazov?

Srbija: EU i(li) Rusija?

Srbija: EU i(li) Rusija?

Trenutno izolovanoj na Balkanu, okruženoj članicama EU i NATO, Srbiji bi ruski predlog o organizovanju novog sistema bezbednosti otvorio mogućnost da postane član jedne evropske bezbednosne arhitekture. Ostaje da se vidi koliko će se Srbija zalagati za tu ideju, ali i kako će Zapad reagovati na nastojanje Rusije da povrati svoj uticaj u Evropi.

Ruski koncept nije nova stvar

Kada je reč o ruskoj inicijativi ili, kako je u Evropskoj uniji zovu „ideja Medvedeva“ o uspostavljanju novog koncepta evropske bezbednosti, to nije nova stvar i o njoj je već bilo reči unutar Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), u okvirima tzv „Krfskog procesa“.

Srbija je tako, sa ostalih 55 članica OEBS-a, već uključena u te razgovore. Ipak ostaje da se vidi u kojoj će se meri Srbija zalagati za takav sistem, kaže za Dojče vele Marko Papić, analitičar u geopolitičkoj agenciji „Stratfor“:

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev u Beogradu

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev u Beogradu

„Srbija od EU ne dobija jake signale da je bliža evropskoj integraciji nego što je to bila pre devet godina. Sa druge strane, Srbija ne želi da pristupi NATO, i tako opet ostaje izolovana. Svako drugo organizovanje evropske bezbednosti možda bi otvorilo nove šanse Beograda da postane član jedne evropske bezbednosne arhitekture.“

Rusija želi da povrati uticaj u Evropi

Kakva bi konkretno uloga Srbije mogla da bude u novoj bezbednosnoj arhitekturi, još je teško proceniti, smatraju u „Stratforu“, jer je, prema njihovom mišljenju, još nejasno šta Rusija tačno predlaže. Ono što je jasno, to je problem koji Rusija ima, kažu u „Stratforu“.

Proglašenjem nezavisnosti Kosova i takvim menjanjem granica Evrope, Zapad je Rusiji poslao direktnu poruku da se njeni interesi više ne uzimaju u obzir. Shvativši da više nema načina da utiče na evropske odluke, Rusija predlažući novi bezbednosni sistem jer želi da stavi tačku na takva dešavanja.

Sa druge strane, vlasti u Srbiji imaju stav prema kome se zemlja oslanja na četiri stuba kada je spoljna politika u pitanju: EU, Rusiju, SAD i Kinu. Sagledano iz konteksta u kome se Srbija nalazi, to predstavlja dobru perspektivu, smatraju u „Stratforu“. Takva politika imala je do sada i svoje uspehe: proces priznavanja Kosova je, u izvesnoj meri, zaustavljeno, a EU je kao odgovor na ruski kredit, dala Srbiji novi zajam od 200 miliona evra.

„Ruski pijun na srpskom polju“

Međutim iz pozicije Rusije, Amerike i EU, takva spoljna politika pokazuje, ne samo da Srbija nije odlučila „sa kim će“, nego i da predstavlja otvoreno polje na koje Rusija može da „stavi svog pijuna“, kaže Marko Papić analitičar „Stratfora“:

„Perspektiva EU i SAD jeste da Srbija mora da odluči na koju će stranu da ide. Sama poseta Medvedeva, sa novim zajmom Rusije i uopšte poboljšanje odnosa između Beograda i Moskve, iz percepcije EU izgleda kao da se Srbija otvara i postaje polje sa koga bi Rusija mogla da širi svoj interes na Balkanu.“

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 22.10.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/KCYz
  • Datum 22.10.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/KCYz