Srbija prva na udaru za ukidanje bezviznog režima | Evropa | DW | 16.10.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Srbija prva na udaru za ukidanje bezviznog režima

Mehanizam suspenzije bezviznog režima mogao bi da bude usvojen u EP do kraja godine. To bi omogućilo povratak viznog režima na šest meseci za zemlje čiji građani zloupotrebljavaju pravo slobode kretanja.

Ein Antrag auf Erteilung eines Schengen-Visum in deutscher Sprache ist symbolisch vor einer Europafahne zu sehen (Illustrationsfoto vom 25.01.2004 zum Thema Visa, Schengen-Visa) Foto: Ralf Hirschberger +++(c) dpa - Report+++

Antrag auf Erteilung eines Schengen-Visum

Tanja Fajon, Mitglied des EU-Parlaments aus Slowenien (PS), Berichterstatterin für Visaerleichterungen für die Länder des westlichen Balkans. Autor: Alen Legovic

Tanja Fajon

Prošlogodišnji predlog Evropske komisije za jačanje šengenskih pravila, među kojima se nalazi i tzv. „klauzula o suspenziji“ trenutno je na razmatranju Odbora Evropskog parlamenta zaduženog za građanske slobode, pravdu i unutrašnja pitanja. Iako je Evropski parlament, kao veliki zagovornik slobode kretanja, uspeo da donekle „popravi“ tekst ovog predloga (pri čemu su na primer izbrisani predloženi koeficijenti koji su trebalo da se odnose na procenat povećanja broja zahteva za azil) „zemlje članice vrše veliki pritisak da se mehanizam privremene suspenzije bezviznog režima što pre usvoji“, izjavila je izvestilac Evropskog parlamenta za viznu liberalizaciju,Tanja Fajon. Ona očekuje da bi do usvajanja tog mehanizma moglo doći do kraja ove godine: „Postoji ozbiljna zabrinutost. Kada se ovaj mehanizam usvoji, na zemljama članicama je da ga primene, prvo na šest meseci ukoliko se proceni da je situacija ozbiljno zabrinjavajuća. U situaciji kakva je trenutna u EU, plašim se da će u pitanju biti politička odluka jedne ili druge zemlje članice. Postoji veliki broj onih zemalja koje će pokušati tako da uvedu suspenziju na bezvizni režim, na prvom mestu za Srbiju.“

Od 14.000 zahteva za azil sa Balkana, više od 6000 je samo iz Srbije

Bildunterschrift: Roma-Siedlung Romsko Podvorce in Leskovac, Serbien Autor: unsere Korrespondentin in Leskovac (Serbien), Milica Ivanovic

Romi najbrojniji među "lažnim azilantima" sa Balkana

Kada se jednom na nivou EU usvoji mehanizam suspenzije bezviznog režima za treće zemlje u slučaju hitne situacije i zloupotrebe postojećeg sistema, biće prvo potrebno da zemlja članica u pismu obavesti Evropsku komisiju o pogoršanju situacije na terenu. Zatim je na ekspertima da procene situaciju, na osnovu čega Evropska komisija daje predlog, a zemlje članice zatim usvajaju odluku o suspenziji: „Više od 14.000 zahteva za azil stiglo je u prvih osam meseci ove godine iz pet balkanskih zemalja u pet članica EU. To iznosi povećanje od 62 posto u odnosu na isti period prošle godine. I dalje je najveći broj zahteva iz Srbije, više od 6300“, navodi Fajon, ali i upozorava na porast broja zahteva za azil iz BiH i Albanije.

Situacija je tim pre zabrinjavajuća što se tek približava zimski period, koji je do sada bio praćen većim prilivom azilanata sa Balkana koji, prema rečima Fajon, traže najbolju mogućnost za sklonište i džeparac, uzimajući u obzir različite sisteme azila u zemljama članicama. Insistirajući na slobodi kretanja kao velikom dostignuću svih, Fajon insistira na brzoj i efikasnoj akciji kako se mehanizam suspenzije bezviznog režima nikada ne bi našao u primeni.

Brisel upozorava

Michele CERCONE Beschreibung: Michele CERCONE, Spokesperson, Home Affairs, Spokesperson of the European Commission. Quelle: http://ec.europa.eu Pressebild der EU. The material is offered free of charge for EU-related information and educational purposes.

Mikele Ćerkone

Iako nema zvaničnog zahteva za vraćanje viznog režima za neke balkanske zemlje, u Evropskoj komisiji poručuju da se situacija sa prilivom lažnih azilanata iz regiona pogoršava. Ukoliko se problem ne reši, posledice će platiti i oni koji zloupotrebljavaju slobodno putovanje, ali i ostali građani zemalja koje su dobile viznu liberalizaciju, upozorava zvanični Brisel.

Portparol komesarke za unutrašnja pitanja EU, Mikele Ćerkone objašnjava da većina potražilaca azila sa Zapadnog Balkana dolazi u EU bez pravog razloga kao i da svojim lažnim zahtevima blokiraju sisteme azila u zemljama članicama i prave problem onim osobama kojima je azil, kao mera međunarodne pravne i političke zaštite, zaista potreban.

Rešenje u poboljšanju situaciju romske populacije?

Evropska komisija tako insistira da sve zemlje regiona ulože istovetan napor u rešavanju ovog problema. Ćerkone je naveo pet ključnih zahteva balkanskim zemljama: „Pojačana saradnja sa Evropskom komisijom i zemljama članicama. Istraživanje umešanosti transportnih preduzeća i putničkih agencija. Pojačana kontrola na izlazima iz zemlje, u skladu sa poštovanjem fundamentalnih prava građana. Organizovanje informativnih kampanja i nastavak integracije manjina, posebno Roma.“

Prema nekim procenama među tzv. „lažnim azilantima“ sa Balkana najviše je Roma, koji iz ekonomsklih razloga dolaze da, dok im se zahtev za azil proverava, provedu zimu u nekom od prihvatnih centara u zemalja EU. Iako u Evropskoj komisiji kažu da oni u azilantima ne vide njihovu etničku pripadnost već osobu čiji se zahtev mora ozbiljno shvatiti, zemljama Zapadnog Balkana poručuju da je na njima, a ne na Briselu, odgovornost da rade na poboljšanju situacije romske populacije.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odg. urednica: Ivana Ivanović