1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Srbija prošla krizu na kredit, šta sad?

Vlada Srbije je više najavljivala mere protiv ekonomske krize nego što ih je sprovodila, ocenjuju ekonomisti. Da li je to Srbija pregurala krizu uz pozajmice koje su potrošene na plate i penzije?

default

Privreda zbunjena merama koje je donosila i povlačila Vlkkada Srbije

Srpska vlada je pre svega dugo ignorisala postojanje svetske ekonomske krize. Na bazi takvog arogantnog stava je i napravljen nerealan budžet, koji je tokom godine i više puta korigovan, kaže za Dojče vele Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja. U takvoj situaciji je aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom predstavljao iznuđeni potez u cilju makroekonomske stabilnosti. Neke dalje mere su se odnosile na subvencionisane potrošačke kredite, što po rečima Đogovića predstavlja samo kratkoročnu meru:

„Ali, već na srednje staze država ne može stalno finansirati i subvencionisati takva preduzeća na bazi para poreskih obveznika. Nego ih mora reorganizacijom podići na ’zelenu granu’ i na neke zdrave temelje, kako bi mogla da nađu strateškog partnera.“

Još ima šta da se proda

Flughafen Belgrad

Još ima šta da se proda: Aerodrom, Galenika, EPS... Šta posle toga?

Vlast je veći broj mera najavila nego što ih je preduzela, kaže za Dojče vele Ana Jolović, saradnik Centra za slobodno tržište. U tom najavljivanju i povlačenju mera privreda je ostala prilično zbunjena, i pokušavala je da se nekako snađe u toj konfuziji mera za prevazilaženje krize:

„Efekat tih mera nije značajan. U Srbiji se ne vidi ozbiljno poboljšanje privrede posle svih tih mera, ali se ne vidi ni neko ozbiljno pogoršanje u odnosu na neke prethodne godine. Možda je osnovni razlog to što smo mi ipak finansijska provincija, a ovog puta je možda dobro bilo biti provincija.“

Ovakva situacija je očito bila povod da srpski političari izjave kako je Srbija bolje od ostalih u regionu prevazišla krizu. Situacija je ipak zabrinjavajuća, jer je zaduživanjem države u inostranstvu stvorena virtuelna makroekonomska stabilnost. Najgore od svega je što je pozajmljeni novac uglavnom potrošen na plate, penzije i subvencije, upozorava Saša Đogović:

„I to sve može da traje dotle dok još imamo šta da prodamo, neku državnu srebrninu, kao što su recimo Galenika, Aerodrom, eventualno Telekom, EPS, i tako dalje. Znači, sve dok to imamo mi ćemo i dalje živeti u nekoj virtuelnoj stvarnosti da je zaista stabilna situacija.“

„Srbiju očekuje težak period“

Osnovni problem srpske privrede je i dalje ostao, a to je hronična nelikvidnost, smatra Ana Jolović. U održavanju likvidnosti ona se previše oslanja na kredite, koje praktično reciklira u nedogled nadajući se boljim vremenima:

„Srbiju očekuje jedan prilično težak period. Zato što se srednja preduzeća, da ne pominjem ova mala, počinju polako da guše. Nisam sigurna da država ima sluha za to. Svaki put kada vidite povećanje i najavu povećanja nekih poreza, vi shvatite koliko oni za to nemaju sluha. Koliko-toliko, privreda se još drži, ali imam utisak da će naredne godine morati da dođe ili do nekih ozbiljnijih promena, ili do otpuštanja broja ljudi.“

Ukoliko se ovaj stendbaj aranžman sa MMF-om ne iskoristi za reformu i privrede i vanprivrednog sektora, odnosno smanjenje administracije i birokratije, Srbiju očekuje još teža kriza, prognoziraju ekonomisti.

Autor: Ivica Petrović, Beograd

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 13.12.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/L1If
  • Datum 13.12.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/L1If