1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Region

Srbija preti praznom puškom

Nakon što je već zaključeno da su odnosi u regionu možda najgori u poslednjih deset godina, vlasti Srbije na to su dodale i zaoštravanje odnosa sa Makedonijom i Crnom Gorom. Teško da će se ti odnosi uskoro popraviti.

Kada se pomislilo da bi zategnuti odnosi na relaciji Beograd-Zagreb-Sarajevo mogli da krenu uzlaznom putanjom, stigle su nove komplikacije na relaciji Beograd-Skoplje-Podgorica. Kao da već nema dovoljno regionalnih problema, Srbija je kroz izjave ministra spoljnih poslova Ivice Dačića uputila oštre kritike i na račun Makedonije i Crne Gore, i tako dodatno zakomplikovala već dovoljno loše odnose u regionu. Srpski šef diplomatije navodi da je Srbija naljutila Grčku time što je priznala Makedoniju pod ustavnim imenom, a da je zauzvrat Makedonija priznala Kosovo i glasala protiv interesa Srbije u međunarodnim institucijama.

Pritisak na Makedoniju kao pozitivna poruka Grčkoj

Reč je o zemljama sa kojima Srbija nije imala skoro nikakvih ozbiljnih bilateralnih problema, a međusobni odnosi uvek su ocenjivani kao „više nego dobri“. Međutim, Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku, podseća da su Makedonija i Crna Gora bile jedine zemlje čiji su ambasadori proterani iz Srbije nakon priznavanja Kosova: „A sada ponovo imamo aktuelnu priču o zahtevu Kosova za članstvom u UNESCO. Srbija sada očito pokušava da pritiskom na susednu Makedoniju obezbedi još neki glas koji bi sprečio da u nekom novom ciklusu lobiranja Kosovo uspe da postane član UNESCO. Trebalo bi reći da je teško očekivati da Makedonija tu promeni stav s obzirom na unutrašnjopolitičke probleme koje ona ima“, smatra Aleksandra Joksimović.

Predsednik Centra za spoljnu politiku navodi da postoji još jedan važan razlog zašto se Srbija sada, naizgled neizazvano, setila da kritikuje Makedoniju: „Do kraja januara Srbiju bi trebalo da poseti grčki premijer Aleksis Cipras i ovo je sada zgodan trenutak da se Grčkoj pošalje neka pozitivna poruka. Odnosi sa Grčkom već dosta dugo ne beleže nekakav pozitivan trend; nema nekih konkretnih problema, ali veoma retko dolazi do susreta na najvišem nivou.“

Pretnja velikim bratom

Izjave ministra spoljnih poslova Srbije su, za Aleksandra Popova, predsednika Centra za regionalizam, teško objašnjive. Popov napominje da je ovo, na neki način, pokazivanje mišića prema susedima, a novitet je što su se na udaru sada našle Makedonija i Crna Gora. „Pošto idemo u susret izborima, moguće je da se sada podilazi biračkom telu izjavama kako nećemo dozvoliti nikome da nas gazi i kako više nećemo okretati drugi obraz. Tu se sada postavlja pitanje zašto na te izjave nije reagovao premijer Aleksandar Vučić, jer su one u suprotnosti sa onim što je njegova regionalna politika, koju su obeležili uglavnom pomirljivi tonovi.“

Aleksandar Popov primećuje da se kritikom Makedonije, ali i drugih zemalja regiona, ne mogu izvući nikakvi poeni. „To je pretnja praznom puškom, osim ako Srbija ne misli da bi ’veći brat’, a to je u ovom slučaju Rusija, mogao da se obračuna sa onima koji su radili protiv srpskih interesa. Ali, nas i ta ruska podrška košta i to uvek mora da se vrati na neki način“, ocenjuje Popov. On takođe ističe da „ni Srbija nije bezgrešna, naročito kada je u pitanju rat u bivšoj Jugoslaviji i da ona nije baš toliki svetac koji bi sada svima okolo trebalo da deli lekcije.“

Eho globalnih kretanja

Makedonija je sa jedne strane iznenađena napadima koji su usledili iz Srbije, ali isto tako, u Beogradu se kaže da ljutnja Srbije nije neočekivana ili neopravdana, jer se radilo protiv srpskih interesa. „Potpuno je jasno da svakako nije u srpskom interesu kada neka od susednih zemalja prizna Kosovo“, kaže Aleksandra Joksimović, „ali je uvek u pitanju reakcija i poređenje reakcija u odnosu na pojedine zemlje. Razloga za reakcije i ljutnju svakako ima, ali one nisu prema svima iste. Srbija nije na isti način tim povodom reagovala prema svim zemljama u susedstvu i regionu, a posebno to nije radila prema nekim drugim evropskim i svetskim zemljama.“

„Ako govorimo o lošem početku godine za regionalne odnose i ako pokušamo da analiziramo kako će se stvari odvijati tokom 2017. godine, možemo reći da su dešavanja u regionu blagi eho globalnih kretanja“, napominje Aleksandra Joksimović: „Pre svega moramo videti kakvi će biti odnosi novog američkog predsednika Donalda Trampa i Evropske unije, ali i da li će doći do relaksacije odnosa sa Rusijom. Sa druge strane, EU ima dosta svojih problema i videćemo koliko će ona uopšte biti spremna i voljna da se dodatno bavi Zapadnim Balkanom“.

Aleksandar Popov smatra da nema mnogo razloga za optimizam: „Svaka od zemalja regiona ima dosta unutrašnjih problema, koji se onda reflektuju i na odnose sa susedima. Imamo praktično stalne cikluse izbora koji ne rešavaju političke probleme. Suviše je zapaljivog materijala u regionu, kao posledica raspada Jugoslavije koji sada tinja i jedino možemo da se nadamo da se to neće dalje razbuktavati.“