Srbija: Preko 700 ljudi čeka bubreg | Mozaik | DW | 08.03.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Srbija: Preko 700 ljudi čeka bubreg

Svetski dan bubrega (8. mart) ove godine obeležava se pod sloganom „Doniraj bubreg – produži život“. U Srbiji više od 700 ljudi čeka na transplataciju, a donorske kartice ima 30.000 osoba - potrebno je 100 puta više.

Zbog bolesti bubrega u Srbiji se lekaru opšte medicine godišnje u proseku obrati 22.000 ljudi. U Srbiji se još uvek ne vodi evidencija o svim stadijumima hronične bubrežne insuficijencije, već samo o pacijentima koji se leče dijalizama ili transplantacijom bubrega. Takvih bolesnika u Srbiji ima oko četiri i po hiljade, a svake godine se taj broj povećava za oko 400 novih slučajeva. Brojne bolesti bubrega su „tihe ubice“, što znači da ne moraju biti praćene bilo kakvim simptomima, a moguće ih je otkriti na vreme vrlo jednostavnim testovima urina i krvi

„Svako oboljenje bubrega, bez obzira da li je akutno ili ne, može da se izleči uprkos tome što je veoma opasno. Što je najvažnije, prepoznavanje bubrežne insuficijencije za samog pacijenta ne može biti vidljivo jer je to podmukla bolest zbog čega je bitno otkriti je na vreme“, kaže dr Vidosava Žubrinić, rukovodilac Preventivnog centra Doma zdravlja Kragujevac.

Samo 30.000 donora

Godišnje se u Srbiji obavi svega deset do petnaest odsto kadaveričnih transplantacija. Zbog nedostatka organa, u Srbiji mesečno umre tridesetak pacijenata, najčešće od bubrežnih, srčanih i plućnih bolesti. Donorske kartice u Srbiji poseduje tek nešto više od trideset hiljada ljudi, a da bi program transplantacije i zaveštanja organa zaživeo na pravi način, procenjuje se da je Srbiji potrebno oko tri miliona potencijalnih davalaca organa.

Kragujevčani Milan Kadić i Goran Lazović vlasnici su donorskih kartica više od dve godine. Na ovaj korak odlučili su se motivisani činjenicom da zaveštani organi nekome zaista mogu da pomognu: „Dugo sam razmišljao o tome kako bih nekome mogao da pomognem i mislim da sam pronašao pravi način. Ako mi je zdrav bubreg, neka ga uzmu, kao i srce ili bilo koji drugi organ. Nakon moje smrti oni će svakako nekome spasiti život“, kaže Kadić. Lazović smatra da se o donorstvu kod nas nedovoljno zna iako u svetu već dugo postoje takozvane banke organa.

Nije lako naći odgovarajući bubreg

Koji način transplantacije će biti odabran zavisi od brzine pronalaženja odgovarajućeg organa. Kod približno petnaest procenata bolesnika davaoci mogu da budu krvni srodnici ili biološki nesrodni donatori, dok je za ostale bolesnike potrebno pronaći podudarne davaoce kod osoba sa dijagnostikovanom moždanom smrću:

„Po zakonu iz 2009. godine sam postupak transplantacije je izuzetno kontrolisan po svim pravnim, medicinskim i etičkim normama. Preduslov za dobijanje organa ili tkiva je pre svega medicinski ostvarena podudarnost koja je deo obavezne i izuzetno komplikovane i zahtevne procedure“, kaže nefrolog dr Tatjana Lazarević, koordinatorka Nacionalne kampanje podrške programu transplantacije.

U Srbiji se transplantacije bubrega obavljaju u pet zdravstvenih centara. Tokom 2011. godine od ukupno 59 presađenih bubrega, 49 je uzeto od umrlih donora. Na listi čekanja za transplantaciju bubrega nalazi se 738 osoba.

Autor: Miloš Santrač, Kragujevac
Odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 08.03.2012
  • Ključne reči bubreg
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/14H0D
  • Datum 08.03.2012
  • Ključne reči bubreg
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/14H0D