Srbija predaleko od profesionalne Armije

Predlog zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, koji je u skupštinskoj proceduri, predviđa da rezervni sastav Vojske Srbije bude podeljen na aktivni i pasivni. Obveznici koji se odluče za aktivni sastav, imaće obuku do 45 dana godišnje, kako bi se obezbedilo ljudstvo višeg stepena osposobljenosti. Pripadnici pasivne rezerve obučavaće se do 15 dana u toku godine, i biće angažovani za pomoć stanovništvu, u slučaju prirodnih katastrofa i drugih nesreća.

Vojni analitičar Aleksandar Radić smatra da je takva podela rezervnog sastava neophodna, zbog profesionalizacije oružanih snaga. On dodaje da će pasivna rezerva postepeno postati prošlost, a da angažovanje u aktivnom sastavu neće biti obavezno.

„Svi građani Srbije koji su služili vojni rok i koji su sada u pasivnoj rezervi više neće imati obavezu prema državi. Samo oni koji se opredele da budu u aktivnoj rezervi ostaće na listama za mobilizaciju. Nadam se da će biti para da redovno odlaze na vojne vežbe“, kaže Radić.

Civilna vojska nema veze sa vojskom

Predlog zakona o civilnoj službi, koji je takođe u proceduri usvajanja, predviđa da vojni obveznici mogu da zamene služenje vojnog roka za društveno koristan rad u državnim organizacijama. Međutim, dosadašnja praksa pokazuje da ti regruti nisu dovoljno obučeni. Antonije je služio u preduzeću „Gradsko Zelenilo“. On tvrdi da za devet meseci nije prošao nikakvu vojnu obuku.

„To je bio čist fizički rad, gde smo mi faktički bili pomoćna radna snaga radnicima koji već tu rade. Ne vidim kako bi mi doprineli odbrani zemlje, osim ako je možda bila poenta da se naučimo da rukujemo grabuljama i da njima navalimo na nekog budućeg neprijatelja“, kaže Antonije.

Nema novca u budžetu Ministarstva

Prema oceni Aleksandra Radića, nema potrebe za promenama uslova pod kojima se civilno služi vojni rok, jer će i to prestati kada budu stvoreni uslovi za potpunu profesionalizaciju vojske. On međutim naglašava da Srbija za sada nema para za potpuno profesinalnu vojsku.

„Profesionalizacija vojske je obećana prebrzo. Nisu doneti potrebni propisi, a najveći problem je što nije definisano odakle će se finansirati toliki broj profesionalaca. Vojni budžet u ovom trenutku ne može da pokrije političke ambicije, i da tek tako otvori toliko radnih mesta“, smatra Radić.

Stručnjaci procenjuju da bi za završetak procesa profesionalizacije oružanih snaga Srbije bilo potrebno nekoliko stotina miliona evra.

autor: Vladimir Minić, Beograd

odg urednica: Sanja Blagojević