Srbija: Partijska gerila u borbi za internet

Ako ranije niste imali prilike da čujete za Feketić, proteklog vikenda ste sigurno obogatili svoje znanje geografije Bačke. U feketićkoj mećavi nezvanično je otpočela predizborna kampanja za izbore 16. marta. Ljudima zatrpanim smetovima, pored vojske i nadležnih spasilačkih jedinica, u pomoć su priskočili i gologlavi prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić i ministar saobraćaja Aleksandar Antić, đuture sa ekipom RTS-a. Internet zajednica istog trenutka je počela da ismeva samoreklamerstvo političara. Tako se ubrzo pojavio i niz montiranih fotografija, igrica, deseterac i satiričan snimak na kojem Vučić u naručju nosi dečaka sa izmišljenim podnapisom – koji je ubrzo počeo da misteriozno nestaje sa različitih Jutjub naloga.

Cenzura! – odmah su povikali mnogi i masovno počeli da preuzimaju i šire „problematični“ snimak. Situacija se zahuktava: koordinator Internet tima Srpske napredne stranke trči pred rudu i indirektno na Tviteru priznaje da njegov tim ima veze sa prijavljivanjem snimka. Onda ovaj aktivista briše tvit, ali već je kasno (pogledaj sliku). Prvi potpredsednik, tek pristigao sa vetrometine, demantuje da ima bilo šta sa cenzurom. Optužbe za stižu od dva udruženja novinara, a fondacije Šer (SHARE) najavljuje i podnošenje krivične prijave. „Na spornom video-snimku je bilo jasno naznačeno da je autor originalnog snimka Radio-televizija Srbije i samim tim njihova autorska prava nisu bila povređena“, poručuju iz fondacije.

Vest o ovoj situaciji je eksplodirala u javnosti i svima je bilo jasno – počeli smo da se spremamo za izbore. „Očekuje nas spemovanje komentara na info-portalima, lajkovanje na Fejsbuku, tvitovi stranačkih ličnosti. Sve ono što smo već videli 2012. dešavaće se u primetno većoj količini po jedinici vremena“, kaže za DW Mihailo Tešić, bloger i marketinški stručnjak. „Srećom, te će sama kampanja trajati kraće“, kaže on.

Dve godine ranije…

Preizborna kampanja za prethodne izbore je prva u kojoj su stranke prepoznale da putem interneta direktno dopiru i do glasača koji baš i ne gledaju Dnevnik i to uglavnom besplatno. Ipak, mogućnosti svetske mreže nisu korišćene kako treba, kaže se u istraživanju fondacije Konrad Adenauer. Partije i njihovi funkcioneri su u najvećem broju bili aktivni samo dok je kampanja trajala; sadržaj koji je objavljivan na Fejsbuku i Tviteru nije se puno razlikovao od kampanje vođene preko klasičnih medija i uglavnom se, umesto građana, ticao same partije. Dakle, dvosmerna komunikacija između građana i partijskih aktivista, u čemu je i glavna prednost interneta kao medija, nije bila česta.

Politikološkinja Žaklina Živković, koja je učestvovala u ovom istraživanju, kaže da su se sada glasači povukli iz uloge komentatora političkog sadržaja u kampanji, a njihovu ulogu preuzeli su stranački botovi – partijski aktivisti koji se na najposećenijim portalima poput B92, Blica i Kurira potpisuju lažnim imenima i kao obični građani hvale svoju, a pljuju druge partije. „To može da bude samo kontraproduktivno na duži rok, jer svaki marketing koji nije utemeljen u stvarnosti, koji je samo prodavanje magle, pre ili kasnije izazove suprotnu reakciju od željene“, kaže Živkovićeva za DW. „Reputacija se teško gradi, lako gubi, a na internetu je to još vidljivije – jer internet ne zaboravlja.“

Stranački botovi i cenzura

Tešić kaže da je iz prethodne predizborne kampanje opstalo uverenje da komentari čitalaca imaju ključni uticaj na glasačko telo koje posećuje internet. Tome u prilog ide i prezentacija koja je „procurela“ u javnost, a na kojoj se daju uputstva stranačkim aktivistima kako, kada i koliko često da komentarišu vesti na portalima. „Na žalost stranačkih menadžera onlajn kampanja, jako malo ljudi odlazi na internet po mišljenje Krleta iz Kostolca ili Janeza iz Ljubljane“, smatra Tešić. „Stavovi auditorijuma se formiraju na mnogo kompleksnije i dugoročnije načine, za šta je potreban koordinirani nastup kroz sve medije – mada ni to ne može biti garancija, jer na formiranje političkih i ideoloških stavova pojedinca utiču brojni faktori van interneta, pa i van medija.“ Tešić dodaje i da bi u pomenutom slučaju za SNS bilo daleko svhrsishodnije da je vest o Vučićevom učešću u akciji spašavanja bila snimljena mobilnim telefonom i postavljena na internet, odakle bi je aktivisti delili, pa bi kao takva dospela i u medije.

Vladan Joler, direktor fondacije Šer, smatra da stranački aktivisti koji se koriste nelegalnim pokušajima cenzurisanja sadržaja na internetu mogu samo da stvore kontra-efekat, ali takođe skreće pažnju na još ozbiljnije poteze „nestajanja“ medijskog sadržaja još i pre raspisivanja izbora. „Postoje i drugi oblici delovanja, kao što su nasilno uklanjanje sadržaja sa portala nezavisnih medija i istraživačkih novinara, hakerski napadi na servere medija i upotreba softvera za glasanje na istraživanjima i postavljanje komentara“, kaže Joler za DW. „Ako se ove aktivnosti ne izbace iz prakse i ne sankcionišu, mogu da dovedu do ozbiljnih posledica po slobodu interneta i slobodu izražavanja, ali i do kršenja etičkih normi i narušavanja principa slobodnih izbora.“

Naši sagovornici su saglasni da je cenzura na internetu unapred izgubljena bitka za cenzore, pa čak i u doba predizborne kampanje, kada se u ratu za glasače retko biraju sredstva. „Dobra strana svega je što internet ne možete ućutkati“, navodi Žaklina Živković. „Cenzura vrlo brzo rezultira otporom građana, što je i u poslednjem slučaju dokazano.“

Na kraju izborne balade...

Mihailo Tešić misli da će se mogućnosti interneta koristiti više u ovoj predizbornoj kampanji, nego što je to bio slučaj u prethodnoj. „Pošto je SNS u međuvremenu izgradio najveću – ali nikako ne i najkompetentiju – mašinu za internet aktivizam, podići će ulog i za ostale“, smatra on. Osvrnuvši se još jednom na događaje sa brisanjem satiričnog snimka, Tešić smatra da će posledice po SNS biti zanemarljive. „Kampanja je tek počela i ko zna kakvi nas još propagandni biseri i valjanje u blatu očekuju u sledećih mesec i po dana, tako da će ova tema biti zaboravljena. Još važnije, ovakvi internet-debakli ne mogu uticati na osnovno glasačko telo Naprednjaka. Neopredeljenih, onih koji se dvoume između SNS i neke druge opcije, ima zanemarljivo malo. Naročito na internetu“, zaključuje Tešić.

Autorka: Nevena Cukućan, Zrenjanin
Odg. urednik: Nemanja Rujević