Srbija objavila imena poginulih u ratovima | Politika | DW | 22.04.2011
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Srbija objavila imena poginulih u ratovima

U Beogradu je predstavljen spisak državljana Srbije i Crne Gore koji su nestali ili smrtno stradali u oružanim sukobima u BiH, Sloveniji i Hrvatskoj. Time se po prvi put praktično priznaje njihov angažman u ratovima.

default

Nataša Kandić

Prema podacima Fonda za humanitarno pravo, tokom oružanih sukoba u Sloveniji, Hrvatskoj i BiH od 1991. do 1995. godine, stradalo je i nestalo 2028 građana Srbije, od čega se 385 vode kao nestali. Najviše stradalih su pripadnici JNA, njih 1039, među kojima je bilo 180 vojnika na redovnom odsluženju vojnog roka. Preko 73 odsto poginulih je starosti između 19 i 55 godina, a najmlađi stradali građanin Srbije bio je Darko Pavlović iz Beograda koji je sa 17 godina kao dobrovoljac nastradao na ratištu u Vogošći, u BiH.

Ovo su prvi zaokruženi zvanični podaci nastradalih građana Srbije i Crne Gore u proteklim ratovima na prostoru bivše SFRJ. Vođa projekta Nenad Dimitrijević iz Fonda za humanitarno pravo (FHP) kaže za DW da će se podaci dopunjavati kad god bude bilo potrebe za tim: „FHP je u januaru 2009. počeo sa poimeničnim popisom ljudskih žrtava, državljana Srbije i Crne Gore koji su stradali tokom oružanih sukoba i u vezi sa oružanim sukobima na prostoru Slovenije, BiH i Hrvatske. Ovaj projekat je važan jer na objektivan način i na osnovu tačnih izvora dokumentujemo sve stradale i ostavljamo mlađim generacijama da na osnovu tih podataka sami zaključe o događajima i ratnim sukobima na prostoru bivše Jugoslavije tokom devedesetih. Mi smo počeli sa radom ovog popisa kad su se stvorili uslovi. Država ima preliminarne rezultate i izlazili su s njima kao i mi, ali pravo pitanje zašto se nikada nije izašlo za zvaničnim rezultatima treba postaviti Komisiji za nestala lica i Ministarstvo odbrane”, pojasnio je Dimitrijević.

Posao zbog budućih generacija

Jugoslawien Kroatien Serbien Geschichte Kriegsverbrechen Vukovar

Na popisu se nalaze građani koji su rođeni i živeli u Srbiji, rođeni u Srbiji ali su živeli u Hrvatskoj ili BiH; rođeni u BiH i Hrvatskoj, ali živeli u Srbiji i rođeni u Srbiji, a da im se ne zna mesto prebivališta. Prema podacima Fonda za humanitarno pravo, u Bosni i Hercegovini je stradalo 832 građana Srbije, u Hrvatskoj 850 a u Sloveniji 23 građana Srbije, dok se za 323 građana mesto stradanja još ne može sa sigurnošću utvrditi. Najviše stradalih je iz Beograda 537 i Novog Sada 61, dok je 35 odsto stradalih osoba iz Vojvodine, a 47 odsto iz centralne Srbije. Prema rečima Nataše Kandić iz Fonda za humanitarno pravo, ovo je bio posao kojim je trebalo da se pozabavi država, zbog budućih generacija, ali s obzirom da nije, posao je obavio Fond za humanitarno pravo.

„Jeste to državni posao, to država duguje porodicama i društvu i budućim generacijama, u ovom slučaju država to nije uradila. Ovo je dokument koji je važan za društvo jer nestali se više ne nalaze samo u sećanju najbližih nego će biti javno objavljeni. Ovo je prekid jedne prakse na ovim prostorima koja traje od Prvog svetskog rata da stradaju ljudi, da ginu u ratovima na poziv države u ime države i da na kraju ostanu samo brojke. Ono što mi hoćemo jeste da ovaj dokument na kraju dobije pečat države i to će se uraditi preko REKOM-a. Hoćemo da svaka država zna za svoje gubitke, ali tražimo da institucije, uključujući i Ministarstvo odbrane, budu odgovorne, da pomognu u tome da pokažu koliko je to važno za državu i koliko hoće da pomognu da se to pamćenje unese u udžbenike i postane deo nastavnog programa”, istakla je Kandićeva.

Ministarstvo obećalo pomoć

Projekat je predstavljen u sredu u Beogradu, pred punom salom porodica nestalih i ubijenih. Državni sekretar u Ministarstvu odbrane Igor Jovičić rekao je da će to ministarstvo i ubuduće pružati pomoć i podršku za dobijanje podataka o stradalim licima u ratovima na teritoriji bivše SFRJ. „Ministarstvo odbrane je u svakom slučaju podržalo projekat Fonda za humanitarno pravo. Izašli smo u susret FHP kao što smo to učinili i sa drugim nevladinim organizacijama sa kojima imamo saradnju”, rekao je Jovičić.

Međutim, do istine je jako teško doći. Srbija je ovaj registar ubijenih i nestalih dobila zahvaljujući nevladinoj organizaciji, a ne državnoj instituciji i to 20 godina nakon početka rata. Ako se uzme u obzir da je najveći broj poginulih nastradao u periodu jesen 1991. godine i proleće 1992., dakle u vreme pada Vukovara i početka rata u BiH, tačno 20 godina je trebalo da porodice nestalih i ubijenih, a i građani Srbije, dobiju na uvid registar nastradalih.

Potraga za decom

Milan Nović iz Kragujevca još uvek traži sina koji je poginuo, kako mu je tadašnja JNA rekla, 1992. godine u BiH. „Sin mi je poginuo 1992. godine u selu Rujani u opštini Livno (BiH), tamo ni vojska posle te njegove pogibije, regularna vojska JNA nije mogla da ode na lice mesta da utvrdi činjenično stanje. Veoma malo znam, evo već 20 godina ne izlazim iz Ministarstva odbrane i ništa. Država naša ko država, nju ne interesuje baš ništa, ona kao da se stidi te dece, jer su uglavnom sve deca bila, malo koji da je imao 20. godina. Moj sin nije ni napunio 20 rođendan, tragam i dalje, dokle god mogu tragaću,” kaže Tepić.

Među podacima koje je izneo FHP, od ukupnog broja ubijenih bilo je 58 civila, a najveća grupa civila ubijena je 22. oktobra 1992. godine. Tada su pripadnici oružanih snaga bosanskih Srba koji su sebe zvali „Osvetnici”, pod komandom osuđenog za ratne zločine Milana Lukića, u mestu Mioče ubili 14 civila, putnika autobusa na liniji Sjeverin - Priboj. Najpre su ih zlostavljali u zloglasnom motelu „Vilina Vlas” u Višegradu, da bi ih streljali na obali Drine. Njihova tela do danas nisu pronađena.

Autor: Žarka Radoja
Odg. urednik: Jakov Leon

DW.COM