1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Srbija: Obeležavati dan genocida u Srebrenici

Kako se u Srbiji gleda na genocid u Srebrenici 15 godina kasnije? Koja je pozicija države? Da li su pomaci u percepciji ljudi vidljivi ili se baš ništa nije promenilo? Istina je negde između, tvrde u nevladinom sektoru.

U Srebrenici ubijeno 8.000 Bošnjaka

U Srebrenici ubijeno 8.000 Bošnjaka

Stepen odgovornosti za ono što se dogodilo u Srebrenici je danas daleko veći nego što je bio, kaže za Dojče Vele Miljenko Dereta, direktor Građanske inicijative. Mislim da se čitavom tom strašnom događaju u Srbiji prilazi na jedan mirniji i racionalniji način, za šta su podjednako zaslužni i političari na vlasti i civilni sektor. Potvrda toga je i donošenje skupštinske Rezolucije o Srebrenici i najavljeno prisustvo predsednika Srbije Borisa Tadića u Srebrenici 11. jula. Ti pomaci su, dakle, vidljivi, ali im ponešto i nedostaje, smatra Dereta:

„To još uvek, po mom mišljenju, nije do kraja iskrena i potpuna empatija. Nedostaje takođe odlučnost i hrabrost da se genocid nazove pravim imenom, onako kako ga je definisao sud u Hagu, i da se jasno imenuju odgovorni. To sve mora na neki način da se javno iskaže kroz neke simboličke geste, recimo da se dan genocida u Srebrenici prihvati i obeležava kao u celoj Evropi, kao dan kada se zapravo podsećamo na sve žrtve koje su pale u ratovima devedesetih.“

Podsećanje na zločin – pretnja?

Akcije koje je nevladin sektor sprovodio na temu podsećanja na genocid u Srebrenici pokazuju da se u proteklih 15 godina nije mnogo toga promenilo, ocenjuje s druge strane Miloš Urošević iz nevladine organizacije Žene u crnom. Građani Srbije ne pokazuju želju za učešćem u takvim akcijama i time pokazuju nedostatak solidarnosti sa stradalima i preživelima u Srebrenici. Takođe, veliko prisustvo policije na takvim komemorativnim skupovima pokazuje da se podsećanje na zločin vidi kao pretnja, kaže Urošević:

Srebrenica 13 Jahre nach dem Massaker

„Policijsko prisustvo govori o tome da oni ne žele da uklone klerofašističke i kleronacionalističke grupe sa ulica. Umesto toga oni žele nas da izdvoje i da nas predstave kao nekog ko u stvari remeti uspostavljanje društvenog konsenzusa, kada je u pitanju rat i srpska agresija na prostoru bivše Jugoslavije.“

Srebrenicu u obrazovni sistem

Srebrenica se svakako ne sme prepustiti zaboravu, dodaje Dereta, jer to pruža mogućnost da se tako nešto ponovo dogodi. U tom smislu je, prema njegovim rečima, veoma važno da se Srebrenica nađe u obrazovnom sistemu i udžbenicima.

„Potreban je način da se obaveste mlade generacije da se Srebrenica dogodila. Da se da prava procena toga što se dogodilo, i da se stavi u kontekst u kome se to dogodilo kao i da se zločin osudi. Srebrenica još uvek nije u našem obrazovnom sistemu kao prepoznati događaj, kao osuđeni događaj o kome se može i mora razgovarati i o kome se mora zauzeti jasan stav.“

Miljenko Dereta ocenjuje da se broj građana koji želi aktivno da učestvuje u podsećanju na Srebrenicu ne sme poistovećivati sa opštim raspoloženjem građana. On smatra da daleko veći broj ljudi saoseća sa žrtvama Srebrenice. A s druge strane je veoma važno što država ozbiljno pokušava da zaštiti to mišljenje, koje je u ovom trenutku manjinsko u Srbiji, kaže Dereta.

Autor: Ivica Petrović, Beograd

Odg. urednik: Nemanja Rujević

DW.COM

  • Datum 09.07.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/OEfe
  • Datum 09.07.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/OEfe