Srbija nije zloupotrebila OEBS

„Oko šezdeset ministara spoljnih poslova zemalja članica Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS) sastaju se u četvrtak i petak na ministarskoj konferenciji u glavnom gradu Srbije. Tom prilikom neće biti samo obavljena srpsko-nemačka primopredaja predsedavajućeg mesta. Ukrajinski sukob i migrantska kriza, opasnost od terorizma i rat u Siriji biće neke od tema sastanka. Ti dalekosežni problemi i nova konfrontacija Istoka i Zapada, OEBS-u ponovo daju na težini“, piše dopisnik Andreas Ernst u uglednom švajcarskom dnevniku Noje cirher cajtung.

U tekstu se dalje osvrće na srpsko predsedavanje OEBS-om: „Bilans Beograda kao predsedavajućeg je veoma dobar. Srbija se, smatra jedan zapadni diplomata, ove godine pokazala kao pouzdan partner, povremeno delujući kao ozbiljan posrednik, koji se nije ustručavao ni pred Moskvom, ni pred Vašingtonom. To znači osvajanje prestiža za Srbiju, koja se nakon godina izolacije konačno oslobodila statusa parije. Upravo je to i bio cilj kada se Beograd 2011. godine, mnogo pre ukrajinske krize, prijavio za predsedavajuće mesto. U Vašingtonu i Berlinu bilo je protivljenja: Srbija planira, govorilo se, da zloupotrebi predsedavanje za svoju kosovsku politiku. Švajcarska je bila zamoljena da zaustavi Srbiju tako što će se sama kandidovati. Ali Bern nije naseo na tu igru. Umesto toga sa Beogradom se sporazumeo o dvostrukoj kandidaturi: predsedavajuće mesto 2014. godine preuzeo je Bern, a naredne godine Beograd. Uz argument da uključenje Srbije podstiče stabilnost na Balkanu i da konsekutivno predsedavanje stvara veći kontinuitet, skeptičari su potom utišani.“

Od marksiste do liberala

Povodom poziva Crnoj Gori za pregovore o članstvu u NATO, list Berliner cajtung donosi tekst o crnogorskom premijeru Milu Đukanoviću pod naslovom: „Korumpiran, autoritaran i zapadno nastrojen“. „Balkanski vladari su korumpirani, autoritarni, sa pro-ruskom tendencijom, smatra svet. Lukavi balkanski vladari su doduše takođe korumpirani i autoritarni, ali su pri tom pouzdano prozapadni. Najbolji primer za to je crnogorski premijer Milo Đukanović. 53-godišnjak već četvrt veka u svojoj zemlji čvrsto drži sve konce u rukama – čas kao premijer, čas kao predsednik, ponekad samo kao šef socijalističke stranke. Onaj ko ovde želi da investira, mora da potpiše ugovore premijerove sestre. Onaj ko je hteo da digne kredit, do pre dve godine je bio upućen na njegovog brata – sve dok pod pritiskom njegov udeo nije prodat najvećim bankama u zemlji. Onaj ko hoće državni posao, mora da bude u partiji ili barem da joj se divi.“

O crnogorskom premijeru Milu Đukanoviću, u tekstu naslovljenom „Čovek moći“, piše i list Frankfurter algemajne cajtung: „Đukanović je rođen 15. februara 1962. godine u Nikšiću. Otac mu je bio sudija i prominentni crnogorski komunista. Veoma brzo je do izražaja došao talenat mladog čoveka da znake vremena brže prepozna od svojih prijatelja i rivala. Od mladog marksiste nastao je ekonomski liberal, od nekadašnjeg saveznika velikosrpskog nacionaliste Slobodana Miloševića nastao je otac crnogorske samostalnosti koji je potom svoju zemlju poveo na put ka EU i NATO“.